Imamo veći porez na imovinu nego EU

Milanović je pričajući o porezu naveo da će voditi računa o materijalnom položaju građana, dok kod nas, gde je standard daleko niži od hrvatskog, iz ugla standarda građana nije bezazlena uplatnica za porez na imovinu, koja svaki treći mesec čeka na uplatu

Obično za stan od pedesetak kvadrata u širem centru grada iznosi godišnje oko 12.000 dinara. Posebno su pogođeni oni koji su na jedvite jade kupili stan da reše krov nad glavom. Građani Srbije koji imaju stan mesečno za režije daju od trećine do dve trećine zarade, ali one ispod prosečne.

Oni koji imaju veće plate i koji su podigli dugoročni stambeni kredit u istoj su situaciji jer „višak” zarade daju za krov nad glavom. I jedni i drugi jedva čekaju neki mesec u godini kada bi mogli predahnuti od ovog lanca koji steže vrat – leto, na primer, kada su troškovi grejanja manji, da odvoje koju paricu i registruju automobil, ili se pripreme za zimnicu.

Država je proteklih godina pokušavala da „pomogne” građanima u oblasti stanovanja pa je odobrena „besplatna” legalizacija za one koji su zidali bez dozvole, onda su lansirani subvencionisani stambeni krediti.

Međutim, niti građani imaju para za besplatnu legalizaciju, niti mogućnosti da podižu dugoročne stambene kredite uz pomoć države jer, iako u prvi mah s malim učešćem mogu podići zajam, dugogodišnja rata je kamen oko vrata, za koji nema mesta u tankom kućnom budžetu.

U Češkoj su, na primer, donedavno bili oslobođeni poreza na 15 godina stanovi u novogradnji, čime su vlasti htele da u periodu tranzicije podstaknu izgradnju i kupovinu novih stanova. Prošle godine porez na klasičan trosoban stan u Pragu od 74 kvadrata bio je 36 evra, a u Poljskoj porez na stan u kojem se živi ne može biti veći od 0,15 evra po kvadratnom metru.

Neki, pak, smatraju, da je porez na imovinu kočnica onima koji imaju novac da ga ulože u stanove jer, s jedne strane, padaju cene nekretninama, s druge, moraju da plaćaju brojne dažbine na imovinu, a sve se to u krajnjem ishodu negativno odražava na stanogradnju, odnosno proizvodnju građevinskog materijala, koju država traži načina da pokrene.

Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da je stanogradnja i tako opterećena porezom na repromaterijal, od parketa, pločica, do cigle i crepa, koji iznosi čak 18 procenata, a najpre je bio četiri posto, koliko je realno.