Sindikalci hoće vlast u ime radnika

Za sada nema pravih odgovora kome će se i da li će se sindikati prikloniti, ali je izvesno da su sindikati postali zanimljivi političarima. I to najčešće onda kada je potrebno da javnost čuje da će se sve političke paritije boriti za prava radnika.

Dve najjače radničke organizacije u Srbiji, SSSS i ASNS, do 15. februara će odlučiti s kojom strankom će u koaliciji ići na parlamentarne izbore. Za razliku od ranijih izbora, kada su sindikati nudili samo podršku političkim partijama, kako bi zauzvrat bila obezbeđena neka socijalna prava, ovog puta traže i garancije za ispunjenje postignutih dogovora, ali i poslaničke mandate i mesta u vladi.

Po rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinditakata Srbije Ranke Savić, stav ove asocijacije vezan za politički angažman sindikata dobro je poznat. Ona ukazuje da su sindikati odavno u politici i da ne postoji nijedan sindikat u svetu koji nije vezan za neku političku opciju.

"Velike sindikalne proteste u Evropi nisu organizovali samo sindikati, već i političke opcije čiji su programi bliski sindikalnim", kaže Ranka Savić.

"Smatram da sindikat ne treba da pravi političku partiju, već da se opredeli za određenu opciju, pre svega socijaldemoratsku, koje će se boriti za prava radnika. U ovom trenutku u Srbiji je to nužno jer je položaj radnika na najnižem mogućem niovu. Još razgovaramo s predstavnicima svih političkih partija, a do kraja januara iznećemo jasan i precizan stav koga će ASNS podržati i to će, sigurno, toj političkoj opciji doneti najmanje 100.000 glasova. Za uzvrat ćemo tražiti ulazak predstavnika sindikata u parlament", navodi on.

ASNS će, kako dodaje, tražiti od partije koju budemo podržali na izborima dva poslanička mandata u Narodnoj skupštini.

"Sa te dve „sindikalne stolice“ u parlamentu, glas radnika bi bio jači. Do sada smo razgovarali sa LDP i DS, s kojim i ove nedelje nastavljamo dijalog. Očekuju nas sastanci s naprednjacima i SPS. Oni koji prihvate našu ruku, mogu da računaju na 100.000 sigurnih glasova", tvrdi Ranka Savić, predsednica ASNS", navodi ona. Savićeva ističe da Ministarstvo za rad i socijalnu politiku takođe mora da pripadne sindikatima. Kako kaže, kao što je logično da na čelu ministarstava finansija i ekonomije dolaze ekonomisti, tako treba da se radničkim i socijalnim temama bave oni koji ih najbolje poznaju, a to su ljudi iz sindikata.

Na primedbu da je aktuelni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić sindikatima već ponudio svoj resor, predsednica ASNS kaže da njen sindikat i nema baš dobro iskustvo sa Ljajićem, protiv čijeg ministarstva je i podneta tužba zbog osporavanja reprezentativnosti ASNS. To je i jedan od razloga zbog čega ovaj sindikat ne planira razgovore o koaliciji sa Ljajićevom SDPS.

Za razliku od ASNS, Savez samostalnih sindikata, prema rečima predsednika Ljubisava Orbovića, planira razgovore o predizbornim koalicijama sa Rasimom Ljajićem, ali i sa DS, SNS i SPS. Orbović podseća da je do sada razgovarao sa SNS, LDP i URS, ali o prevazilaženju svetske ekonomske krize.

"Razgovori koje ćemo 23. januara otvoriti sa DS sadržaće naše osnovne uslove za stvaranje predizbornih koalicija. Insistiramo da plate u Srbiji više ne budu najniže u regionu, da standard građana mora biti veći, ali ćemo insistirati i na vraćanju srednjeg sloja stanovništva, koji je u godinama krize gotovo nestao", kaže Orbović.

On upozorava na to da nema više mesta radničkom „blanko poverenju“ partijama i da će SSSS, koji broji oko pola miliona članova, zahtevati da dobije „kontrolnu funkciju“, gde su jedna od mogućnosti i poslanička mesta u Skupštini Srbije.