Investitori u borbi za srpsku naftu

Procena jedne od njih da bi se od nafte iz tog nalazišta moglo zaraditi i do 180 milijardi dolara objašnjava zašto se pismima o namerama nude našem ministarstvu zaduženom za rudarstvo, traže sastanke i nude opcije kako najviše da zaradimo.

U tim pismima ili na sastancima pokušavaju jedni drugima da podmetnu nogu, tvrde da znaju da je onom drugom namešten posao ili da se vrši pritisak na državu. Prema saznanjima Blica, pisma o namerama vlasti su dobile od investicionih fondova Hator i Zao star, estonskih kompanija Eesti energija i VKG, kao i od NIS-a, odnosno Gaspromnjefta. Na pitanje da li se investitori tuku pred njegovim vratima za ovaj posao, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Žarko Dragosavljević kaže da ne bi rekao da se tuku, ali ističe da je dobro što je interesovanje veliko. "Nema pritisaka ni sa jedne strane, iskreno. Postoji samo interesovanje", tvrdi Dragosavljević.

Prema njegovim rečima, država još nije odlučila na koji način će uvesti strateškog partnera u posao jer nema novca da sama nabavi tehnologiju i eksploatiše škriljce. Dragosavljević objašnjava da je osnovna ideja da država bude većinski vlasnik u novoj naftnoj kompaniji, a koliki će odnos udela biti, "zavisiće od onoga što možemo dobiti na tržištu“.

Na pitanje da li će partner biti biran tenderom, državni sekretar kaže da Vlada razmatra nekoliko opcija - međudržavni sporazum, tender ili organizovanje konzorcijuma zainteresovanih kompanija.

"Možemo da napravimo tender, ali ako u tenderu navedemo tačno koju tehnologiju hoćemo, onda ćemo izbor suziti na samo jednog ponuđača", ističe Dragosavljević.

On potvrđuje saznanja da je pet kompanija zainteresovano za uljne škriljce, uz napomenu da se interesuju i druge kompanije. Dragosavljević potvrđuje i da su sa svim zainteresovanim kompanijama održani sastanci.

Najbolja estonska tehnologija, Dulić ih već posetio

U pismu o namerama Zao stara, britansko-ruskog investicionog fonda, u koje je Blic imao uvid, navodi se da su tadašnjem ministru energetike Petru Škundriću pisali još u aprilu 2010. Vladi su se ponovo obraćali i u julu i avgustu iste godine, da bi sastanak sa Dragosavljevićem imali u septembru. Nakon toga Zao je sačinio predlog.

Njihova ideja je da Srbija emituje akcije novoformirane kompanije na Londonskoj berzi i da njihovom prodajom dobije sredstva bez kamate. To bi zahtevalo pripremu niza dokumenata, na osnovu kojih bi dalje mogla da pregovara s kompanijom iz Estonije, Velike Britanije ili bilo kojom drugom. "Ukoliko Srbija ne sačini takva dokumenta, u ozbiljnoj je opasnosti da njena nalazišta budu potcenjena, a ugovori za eksploataciju mogli bi da budu potpisani i na ozbiljnu štetu Srbije. Proces uvođenja na listu značiće da uljni škriljac mora da bude ispravno vrednovan. Bilo koja strana zainteresovana za eksploataciju moraće da prihvati tu vrednost. Da bi eksploatisala škriljce, bilo koja kompanija moraće da pregovara s kompanijom koju će kontrolisati Vlada. Neće biti moguće vrednovanje rezervi po ceni nižoj od realne vrednosti“, navodi se u ponudi.

Ono što je u celom pismu upadljivo jeste stalno pominjanje Estonije i estonske kompanije, da bi u jednom delu bilo pomenuto da je "kompanija iz Estonije bila aktivna u istraživanju i da sada vrši pritisak na Ministarstvo da pristupi razvoju projekta“.

Dragosavljević kaže da ne vidi da Estonci vrše pritisak. "Zao staru smo tražili da kažu koju tehnologiju imaju. Oni su rekli da nemaju tehnologiju već da nude berzu. Složili smo se u razgovoru da najbolju tehnologiju imaju Estonci, što ne znači da posao treba raditi sa Estonijom, Kinom ili Brazilom. Ali s kim treba raditi?", pita se Dragosavljević i dodaje da jeste ministar Dulić nedavno išao u Estoniju i bio u poseti Eesti energiji, ali da je to učinjeno da bi se upoznao s njihovom tehnologijom.

Kada je reč o ponudi Zao stara, Dragosavljević ističe da je reč o interesantnom modelu, ali i o modelu koji do sada kod nas nije primenjen. Na pitanje da li to znači da Srbija neće ići na berzu, državni sekretar odgovara da je "moguća i ta opcija, ali znači mnogo duži period uspostavljanja partnerstva. Ako budemo išli na tender, i to će uslovno trajati dugo jer je potrebno nekoliko meseci za tender".

Na pitanje da li to znači da je Vlada bliža opciji direktnog odabira partnera, Dragosavljević odgovara sa: „Ne, prosto razmatramo opcije. Početkom naredne godine Vlada će odlučiti.“

Dragosavljević ističe da su saznanja države da najbolju tehnologiju ima Estonija. "Oni su iskazali interesovanje i poslali pismo o namerama. Imamo i interesovanje NIS-a. Naravno da je dobro za nas kao državu da NIS vidi sebe u tom projektu", smatra Dragosavljević.