Kosovo "košta" 960 evra u minutu

Procenjuje se da je veliki deo tog novca završio u nepoznatom pravcu i nikada nije stigao do onih kojima je bio namenjen.

O kolikim se sumama radi dovoljno svedoči podatak da je svaki od 100.000 Srba na Kosmetu mogao da dobije po 62.000 evra da je doneta odluka da se novac tako raspodeli, umesto što su tolerisane zloupotrebe. Brojke pokazuju i da iz državne kase na Kosmet ode oko 960 evra svakog minuta.

Velike sume koje Beograd godinama izdvaja za Srbe sa Kosova potrošene su bez kontrole, često na ljude koji više ne žive tamo ili na višestruke plate državnih službenika, za koje se znalo da u stvari sede u Beogradu. Novac je ranije uplaćivan preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, a od 2008. za ta sredstva zaduženo je nadležno ministarstvo. Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović, čiji se tim istraživača bavio ovom problematikom, kaže da izdvajanja Srbije za Kosovo nisu sporna, ali da je sporno što ne idu kroz legalne tokove.

On navodi da "te pare, nažalost, nisu završile tamo gde je trebalo. S jedne strane, dosta novca odlazi u infrastrukturu, puteve, obnovu škola, vrtića, kao i na razne projekte. Čim odu na Kosovo, niko to više ne kontroliše i ne znamo gde završe. Dosta novca davali su i Direkcija za puteve i neka druga preduzeća, izdvajalo se i iz NIP-a".

"S druge strane, mnogo se potrošilo na potrošnju, na plate, penzije, međutim plaćaju se i ljudi koji niti rade, niti žive na Kosovu. EPS, recimo, plaća 6.000 ljudi koji žive u Srbiji, a sa Kosova su, kao svoje radnike. To su uglavnom radnici Termoelektrane Obilić. Oni sada nemaju nikakav posao, sede u Beogradu i dobijaju plate kao da rade. I to nije usamljen slučaj. Dajete pare ljudima iako i ne znate da li su, na primer, dole prodali svoju imovinu, dok ne dajete onima kojima je zaista potrebna pomoć. To se zove državni javašluk", ilustruje Popović.

Po njegovom mišljenju, dodatan problem stvara i takozvani kosovski dodatak, pa se umesto jedne plate dobija još pola, a ranije je sledovala čak i cela plata pride.

"Tu se postavlja pitanje čemu to služi? Očigledno je da se radi o rasipanju kojem nema kraja. Da se radilo kako je trebalo, Kosmet je mogao da bude Švajcarska. Ovako, golim okom ne možete tamo da uočite nijedan skupi objekat, most, autoput. Nema ničeg što bi opravdalo novac koji je tamo završio. I Zubin Potok i Leposavić i dalje su veoma siromašne sredine, to je sramota", kaže on, i dodaje da nijedna vlada nije kontrolisala novac namenjen Srbima na Kosovu.

Načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić navodi da je do 2007. godine bilo mnogo zloupotreba državnog novca namenjenog Srbima s Kosova i da najveći deo novca koji je bio namenjen za otvaranje malih i srednjih preduzeća i zapošljavanje radnika nije otišao u te svrhe.

"Koliko znam, za svako preduzeće bilo je izdvajano od 1,2 do tri miliona dinara, a preduzeća niti su postojala, niti su ikada napravljena. Takođe, kada je centralni deo Kosova u pitanju, velike zloupotrebe novca bile su i kod izgradnje objekata. Za određeni broj objekata koji su i napravljeni u tom periodu ostavljena su dugovanja, pa je pitanje gde je otišao najveći deo novca koji im je bio namenjen", kaže Arsić.

Izvor Presa blizak istragama koje treba da utvrde gde je završio novac namenjen ljudima na Kosovu navodi da maltene nema nijednog nadležnog ministarstva iz perioda do 2007. koje nije prisvojilo deo kolača.

"Za neke objekte su dobijene pare, ali nikada nisu izgrađeni, za druge se dobijalo mnogo više novca nego što je bilo potrebno. Tako je, recimo, država plaćala od 800 do 1.000 evra po kvadratu iako je realna cena bila 350. Ista stvar je i sa putevima koje su gradili Putevi Srbije - ili nisu bili ni izgrađeni iako je dobijen novac, ili su građeni znatno skuplje. Takođe, u većinu ugovora unošeno je po nekoliko aneksa, u velikom broju slučajeva i mnogo više nego što je zakonom dozvoljeno. Među projektima za koje je država dala novac a nikada nisu urađeni jeste i Gerontološki centar u Kosovskoj Mitrovici", tvrdi taj izvor.