Ako propadne evro, vraćamo marku

Tokom poslednja dva dana crne vesti sustizale su jedna drugu, a u slučaju nepovoljnog raspleta krize, koji je sve izvesniji, domaći stručnjaci najavljuju da će se i Srbija naći u velikim problemima.

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je drastično slabljenje ili ukidanje evra vrlo moguće. On ocenjuje da bi ukidanje zajedničke evropske valute dovelo do velikih gubitaka za građane i privredu u Srbiji jer bi svi depoziti i krediti, ali i deo deviznih rezervi države, morali da se prebace u dinare ili neku drugu valutu i za to bi se plaćale kursne razlike.

Dva moguća scenarija

Gligorov ističe da bi i slabljenje evra izazvalo lančanu reakciju jer bi na tržištu svi požurili da prodaju evre i najverovatnije kupuju dolare.

"Kriza evra može da se razvije u dva scenarija. Po onom najgorem, došlo bi do sloma zajedničke valute i članice evrozone bi mogle da odreaguju neorganizovano, što bi podrazumevalo da počnu da štampaju nacionalne valute, ili organizovano, odnosno da u dogovoru sa Evropskom centralnom bankom napuštaju zajednički valutni sistem. Troškovi neorganizovanog nastupa država bili bi mnogo veći. Drugi scenario predviđa samo slabljenje evra", objašnjava Gligorov.

On naglašava da bi zbog sloma evra najveći posao u Srbiji imala Narodna banka, koja bi morala da se pobrine za sigurnost depozita, ali i rezerve države.

"Tu bi se postavilo pitanje po kom kursu će menjati depozite iz evra u dinare. Sigurno je da bi bio manji od očekivanog. Takođe, kako je najveći deo rezervi NBS u nemačkim obveznicama, verovatno bi se njihova vrednost merila u markama, a zbog devalvacije evra bila bi smanjena", navodi Gligorov.

On smatra da bi profitirali svi koji imaju štednju u dolarima ili nekoj drugoj valuti, a u Srbiji bi opet zaživele marke.

"To je normalno jer se i pre evra, pored dinara, u Srbiji najviše koristila nemačka marka kao sredstvo plaćanja. Uvek su najveći iznosi doznaka iz inostranstva bili u toj valuti", objašnjava Gligorov, i dodaje da bi njegov savet građanima koji imaju veću ušteđevinu u evrima bio da taj novac ulože u imovinu, dok kao drugu opciju predlaže kupovinu švajcaraca ili norveških kruna. Pojedini domaći analitičari ipak ne veruju da će doći do sloma evra, ali se slažu da je moguće da neke zemlje, pre svih Grčka, Španija, Purtugal i Italija, zbog krize budu primorane da napuste evrozonu i pređu na svoje nacionalne valute. Takav scenario, kako kažu, odrazio bi se na Srbiju kroz povlačenje novca iz banaka čije su matice u tim državama i značajan pad izvoza na njihova tržišta.

Prečica do recesije

Miroslav Zdravković jedan je od onih koji smatraju da neće doći do sloma evra, ali takođe misli da je moguće da zemlje EU koje imaju najviše problema dobiju „šut kartu" iz evrozone.

"One će biti primorane da se vrate na nacionalne valute, ali i da ih devalviraju kako bi povećale konkurentnost svoje privrede. To bi se odrazilo i na Srbiju, koja ima značajan izvoz u Grčku i Italiju, i odvelo bi nas u recesioni udar", navodi Zdravković, i predlaže da bi trebalo da se ugledamo na Nemačku, koja je povećala izvoz u Rusiju i Kinu, a smanjila ih u ugrožene evropske zemlje.

Ivan Nikolić smatra da će kriza u evrozoni znatno uticati na smanjenje izvoza Srbije: "Zbog manje tražnje u prezaduženim zemljama srpski proizvodi će teže stići tamo. Takođe, kriza u Grčkoj i Italiji dovešće do povlačenja kapitala iz ostalih zemalja, pa i Srbije".