"Nije bitan dug već kome dugujete"

Katić, finansijski konsultant, kaže da tekući bilans pokazuje da li i koliko više trošite nego što ekonomija stvara, pa kada se kaže da je deficit tekućeg bilansa Srbije u prošloj godini između sedam i osam odsto, to znači da je u 2010. godini potrošeno osam odsto više nego što je zarađeno.

Prema njegovim rečima, velika je zabluda da kriza u zemljama Evrope nastaje zbog javnog duga, naglašavajući da je reč o "mitu" koji demantuje stvarno stanje stvari. "Nije bitan javni dug već kome dugujete", rekao je Katić.

On je naveo primer Japana, gde je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) 225 odsto, ali ta zemlja nije zapala u krizu zato što Japan duguje samom sebi, odnosno novac je prikupljen iz dobiti kompanija i štednje gradjana.

"Prema ovoj tvrdnji, Japan bi trebalo da već bude klinički mrtav", kazao je Katić i, sa druge strane, naveo primer Južne Koreje koja je sa 8,6 odsto javnog duga ušla u ekonomsku krizu 2007. godine.

Nemačka takođe, kaže Katić, ima javni dug koji je na visini od 65 odsto BDP-a ali nije u krizi jer je njen neto eksterni dug mnogo bolji.

On tvrdi da će zbog toga zemlje koje imaju problem sa tekućim deficitom biti prve na udaru krize, a prema prezentovanim podacima, na listi zemalja u istočnoj Evropi ne tako dobre pokazatelje imaju Crna Gora sa deficitom tekućeg bilansa od 34 odsto BDP-a, Bugarska sa 16,2 odsto, Letonija sa 9,2 odsto, Rumunija sa 8,8 odsto, Slovačka sa 5,3 odsto...

Srbija se, kako je istakao, nalazi negde na nivou Letonije. "Ne postoji država koja ima kontinurani suficit u tekućem bilansu a da je ušla u finansijsku krizu", tvrdi ovaj analitičar istakavši da su samo te zemlje izuzete iz lošeg scenarija.

Prema njegovim rečima, zato je pogrešno zastupati tezu "da će Srbija, ako bude držala dug na nivou od 45 odsto u odnosu na visinu BDP-a, biti u sigurnoj zoni", ili da je veliki problem i privatno zaduženje, jer je pravilo da se privatni sektor - banke, preduzeća i građani racionalno i odgovorno zadužuju.

Katić je izneo ocenu da, kada se pogledaju svi pokazatelji, Istočnoj Evropi preti kriza, a kod Srbije je karakteristično i to da ima lošije pokazatelje od onih koji su trenutno vidljivi, "zbog precenjenosti domaće valute".

On je podsetio na slučaj Argentine gde je pezos bio precenjen, "naduvao" je domaći BDP, svi pokazatelji su bili prividno dobri, ali ta zemlja nije mogla da izbegne najgori scenario.

"Ovo vam govorim i zbog Srbije, koja ima mnogo lošije pokazatelje koji su skriveni precenjenim dinarom i kada kurs dodje na realan nivo, videćemo da će nam svi parametri zaduženosti biti daleko gori nego što su izgledali pre izbijanja krize", rekao je Katić.

Kriza će u istočno-evropskim zemljama, tvrdi Katić, verovatno započeti kao valutna a onda će da preraste i u bankarsku krizu.