"Tajkuni diktiraju zakone u Srbiji"

Najuporniji među zagovornicima usvajanja propisa, kojim bi bio zadat snažan udarac tajkunima, a građani se konačno uverili u poštenje i beskompromisnost demokratske vlade, jeste profesor Čedomir Čupić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Čupić smatra da bi se proverom porekla imovine svi ljudi u ovoj zemlji napokon izjednačili pred zakonom. On kaže da je "nesumnjivo najznačajniji i najprimarniji antikorupcijski zakon - zakon o poreklu imovine, koji bi korupciju drastično zaustavio, ali i onemogućio u budućnosti. Njime bi bila namirena pravda, odnosno sankcionisana nepravda naneta građanima".

"Kako je u pitanju osetljiv zakon, njegova primena trebalo bi da bude precizno razrađena. Zakon bi se odnosio na sve, ali bio bi primenjivan u fazama da se ne bi stvorilo vremensko stanje u kojem bi bilo nerealno sve obuhvatiti“, navodi Čupić i predlaže da se imovina za koju se utvrdi da je nelegalno stečena, ili ne može da joj se utvrdi poreklo, oduzme i da njome upravlja država.

"Oni za koje postoji materijalni dokaz da su nelegalno stekli imovinu bili bi procesuirani. Dokaz o poreklu imovine pribavljali bi oni koji je poseduju, a ne državni organi. Takvi primeri postoje u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD“, kaže Čedomir Čupić.

On ukazuje na to da se 30 odsto novčane mase u Srbiji ne registruje, niti kontroliše i da je u sivoj zoni. "Taj novac je posebno opasan za političku korupciju. Ovaj zakon bi uredio i kretanje novca koji se ne kreće u papirima niti podleže PDV-u i smanjio bi tu količinu na najmanju meru“, smatra Čedomir Čupić. Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, kaže da se ne može očekivati da vlada usvoji zakon o poreklu imovine, to bi bilo učinjeno odmah posle demokratskih promena, pre 11 godina. "Oni koji bi bili pogođeni ovim zakonom, dakle tajkuni, diktiraju donošenje zakona u Srbiji. Posle 5. oktobra donet je zakon koji je imao za cilj oporezivanje onih koji su veliku imovinu stekli u vreme režima Slobodana Miloševića. Taj zakon o ekstraprofitu je praktično bio stopiran“, podseća Šuković.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što institucije koje bi trebalo da se bave time na koji način se, legalno ili nelegalno, stiče novac, a to je Poreska uprava, ne bave time. "Tajkuni koji su za vreme Miloševića stekli kapital, danas ga samo uvećavaju u sprezi s političkim strankama na vlasti. U to kolo ulaze i sudovi. Dok se ta sprega ne razbije, ne možemo očekivati da Srbija krene u obračun s korupcijom“, upozorava Danilo Šuković.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ukazuje da pravna osnova za proveru imovine već postoji i to u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakonu o oduzimanju imovine stečene vršenjem krivičnih dela. On kaže da je vlast trebalo da predloži zakon o poreklu imovine odmah posle promena 2000. godine, budući da su o tome predstavnici DOS govorili dok su bili u opoziciji.

"Ni sada nije kasno, ali treba imati na umu da uvek kada se teži ispravljanju nepravdi, otvara se pitanje legalnosti i pravne sigurnosti. Mislim da je smislenije u srpsko zakonodavstvo uvesti krivično delo nezakonitog bogaćenja iz člana 20. Konvencije UN protiv korupcije. U tom slučaju bi se protiv ljudi koji su raspolagali javnim novcem ili ovlašćenjima, a koji ne mogu da dokažu da su svoju imovinu stekli legalnim putem, mogao povesti krivični postupak, čak iako nema dokaza da su izvršili neko drugo krivično delo“, zaključuje Nemanja Nenadić.