Kasnimo čak i za kandidatima za EU

Od osam država koje su kandidati za Evropsku uniju, Island je odmakao, dok smo po mnogim pokazateljima iza Hrvatske, ali smo zato bolji od Makedonije i Albanije.

Istraživanje je pokazalo da je Srbija na začelju liste i što se tiče prosečnih plata u regionu, kao i po bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika.

Eurostat je uporedio 14 kategorija koje se tiču života i standarda u osam zemalja koje su krenule na put ka EU: Srbija, Island, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Turska. Izveštaj se bavi i analizom ekonomskog stanja na Kosovu, smatrajući ga za zasebnu državu. Analiza prati razvoj zemalja od 2000. do 2009. godine, a objavljen je ovih dana. Od posmatranih država, izveštaj pokazuje da su jedine dve zemlje u kojima se stanovništvo smanjuje Srbija i Hrvatska, i to u Srbiji za 0,29 odsto u periodu od 2000. do 2009. godine.

Izveštaj pokazuje i duboko socijalno raslojavanje u srpskom društvu i iznosi podatak da bogatiji građani Srbije zarađuju šest puta više nego "obični" građani. Poređenja radi, ta razlika u Hrvatskoj je 4,5, a u Turskoj osam.

Srbija je takođe, po raspoloživim podacima iz 2009, imala prosečnu bruto platu od 470 evra, dvostruko manje nego u susednoj Hrvatskoj, gde je bruto dohodak tada bio 1.050 evra.

U Srbiji je od plate moguće kupiti 37 odsto proizvoda koje mogu da kupe Evropljani, Hrvati mogu da priušte 64 odsto proizvoda po domaćim cenama, a u ovom domenu najgore stoje Albanci, koji ima najmanju platežnu moć u odnosu na EU - samo 27 odsto. Srbija je po platežnoj moći za nijansu bolja samo od Bosne i Albanije.

Pad u procentu zapošljavanja zabeležile su gotovo sve zemlje kandidati za članstvo u EU, a jedino je Makedonija zabeležila mali rast. Čak i Island, koji je po svim parametrima, od plata do BDP-a, daleko ispred svih ostalih država, ubeležio pad zaposlenosti sa 84 na 78 odsto u 2009. Što se Srbije tiče, procenat zapošljavanja rapidno je opadao u periodu od 2000. do 2005. godine, pa do danas.

Školovanje u Srbiji pozitivno je ocenjeno u Eurostatu, sa samo 10 odsto dece koja nisu završila srednju školu u periodu od 2000. do 2009. godine. Tu smo u rangu sa Hrvatskom, dok su Albanija i Turska na samom začelju tabele, sa 39, odnosno 45 odsto mladih koji su napustili školovanje posle završene "osmoletke".

Srbija je beležila i veće ulaganje iz BDP-a na školstvo, pa je tako sa 2,4 odsto, koliko se trošilo 2000. godine, na obrazovanje odvajala 3,5 odsto u 2008. Eurostat je pohvalio Srbiju što se tiče obrazovanja kod odraslih, u dobu od 24. do 64. godine života, istakavši da je naša zemlja beleži stabilan nivo u edukaciji i jačanju znanja, što je opet duplo manje nego što je standard u zemljama Evropske unije.

Što se odvajanja za socijalno osiguranje tiče, nalazimo se pri dnu liste, sa 16 odsto novca koji se izdvaja iz BDP-a, što je isto koliko i Hrvatska, a što je i dalje daleko od proseka u EU koji iznosi 25 odsto. Albanija izdvaja najmanje, oko 10 odsto iz BDP-a za socijalna davanja.