Nemaš za ratu, nemaš ni platu

Banka ima pravo da mu naplati kredit, karticu ili dozvoljeni minus u celosti, preko plate.

Ukoliko građane koji ne mogu da otplaćuju redovno obaveze prema bankama registruje Kreditni biro, oni imaju male šanse da reše problem, makar to bila samo rata za kreditnu karticu ili smanjeni dozvoljeni minus.

Evidencija u Kreditnom birou, kako kažu bankari, smanjuje mogućnost banci da pomogne klijentu, jer ga automatski svrstava u lošu kategoriju, zbog čega banka mora da garantuje za njega i da izdvaja više novca za svaku novu pozajmicu. "Kada se radi o građanima koji imaju problem sa otplatom zaduženja, bilo da se radi o kreditu, kreditnoj kartici ili dozvoljenom minusu, ono što mi stalno govorimo klijentima jeste da je potrebno da reaguju na vreme", kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

On navodi da "pre nego što dođu u situaciju da ne mogu da plate ratu, svakako mogu da primete da, zbog nekih objektivnih okolnosti, imaju poteškoće u otplati. To je trenutak kada treba da se obrate ličnom bankaru, kako bi zajedno našli rešenje problema, prihvatljivo za obe strane".

U toj situaciji, kako kaže Rebić, klijent nema zabeleženo kašnjenje u Kreditnom birou, pa može da računa na kredit za refinansiranje, sa ili bez grejs perioda, sa produžetkom roka otplate ili, eventualno, uz dobijanje dodatnog iznosa novca, sve u zavisnosti od mogućnosti i potreba klijenta.

Građani sve više kasne sa otplatom obaveza prema bankama. Prema podacima Kreditnog biroa, najveća docnja je zabeležena kod kreditnih kartica i dozvoljenog minusa iznad osam odsto.

U otplati kredita su revnosniji. Ali ukoliko kasne sa otplatom rate bilo kog zajma, i zabeleži ih Kreditni biro, u naredne tri godine ne mogu da dobiju nijedan zajam, ni za refinansiranje kojim bi rešili problem.

Ljudi masovno ne mogu da plate kredit

Banke su za tri meseca, od juna do septembra ove godine, dobile više od 3.000 novih klijenata koji kasne s otplatom kredita. U izveštaju Kreditnog biroa stoji da je svakog meseca broj problematičnih zajmova građana rastao za hiljadu i da je u docnji dužoj od 90 dana sada tačno 91.663 građanina, 10.682 poljoprivrednika i 16.000 preduzeća.

Prema podacima NBS, najveći problem imaju korisnici stambenih kredita, zatim gotovinskih, korisnici kreditnih kartica, kao i oni s minusa po tekućem računu.

Posmatrajući period od marta do juna u probleme s otplatom je upalo najviše građana koji su uzeli potrošački ili stambeni zajam. Bankari kažu da je rast loših kredita posledica narušenog privrednog rasta i smanjene likvidnosti.

"Građanima je najveći problem rast nezaposlenosti, te neredovne plate, uz istovremeni rast kursa koji poskupljuje kredite. S druge strane, pravna lica i preduzetnici imaju probleme zbog produženja plaćanja velikih trgovinskih lanaca i države", kaže Vladimir Vukotić, prvi čovek Oportjuniti banke.

Bankari više ne kriju da se kriza iz realnog sektora sve brže preliva u finansijski. Tvrde da građani sve teže vraćajukredite zbog rasta nezaposlenosti i nredovnih plata , a da je preduzećima probel sve duži rok naplate od velikih trgovinskih lanaca i države.

Banke u suštini ne oskudevaju u novcu, ali im nedostaju likvidni i sigurni klijenti.

"Banke su likvidne, situacija je stabilna, ali se ne može reći da je dobro. Na početku godine smo imali poboljšanje u otplati kredita. Tada je oko 85.000 građana imalo problem, a onda je u junu ponovo krenuo negativan trend. Mi u banci imamo sedam odsto loših zajmova, što nije mnogo, ali je zabrinjavajuće to što je iznos dupliran za pola godine", ocenio je predsednik IO jedne veće banke u Srbiji.

Zoran Petrović, zamenik predsednik IO Rajfajzen banke, kaže da je u klubu 17 evropskih ekonomija u razvoju od Srbije gore plasirana samo Litvanija. Prema podacima MMF-a, udeo problematičnih kredita u Srbiji iznosi 18,4 odsto, u Albaniji 14,4 Bugarskoj i Rumuniji po 13, a u BiH i Hrvatskoj po 11,5 odsto.