Dinar stabilan bar do izbora 2012.

Do izbora ekonomisti ne očekuju znatnije promene, ali ako bi izvoz zbog krize počeo da pada, dinar bi mogao da počne da gubi na vrednosti.

Osim toga, opasnost po kurs postoji ukoliko kriza u evrozoni dovede do povlačenja novca iz država kao što je Srbija.

"Razlog jačanja dinara treba tražiti u nešto većoj ponudi deviza od strane privrede i banaka", ističe Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Takođe, trgovina na međubankarskom deviznom tržištu je oživela. Dnevni prosek je skoro 100 miliona evra.

U septembru i tokom ovog meseca, kako kaže Goran Nikolić iz Centra za novu politiku, došlo je do velikog priliva novca po osnovu povećanja javnog duga, i to 700 miliona evra od prodaje evroobveznica, a dodatno su povučeni i još neki krediti. Deviza je pristiglo i od novca kojim je Delez isplaćivao dobavljače.

"Do izbora se ne očekuje da će domaća valuta biti ugrožena. Najbitnije je da ne budu velike oscilacije, jer ne valja ni kad dinar mnogo jača, ali ni kad slabi. Najracionalnije je da evro bude 100-101 dinar", ističe Nikolić.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da to što je evro pao ispod 100 dinara nije iznenađenje. On objašnjava da je jačanje dinara posledica ogromnog priliva deviza u poslednjih nekoliko desetina dana i dodaje da smo "napravili istorijski uspeh s milijardu evra evroobveznica".

Uticaj je imala i guvernerova najava da će inflacija biti niža od 10 odsto, a kamate na državne hartije od vrednosti su relativno visoke, i to je drugi razlog što je ovih dana veća tražnja za dinarima, kaže Savić.

Na pitanje kako će se kretati kurs narednih meseci, on kaže da je to teško predvideti, ali da će tendencija jakog dinara ostati do kraja godine.

"Država će najverovatnije nastaviti da se zadužuje i po jednom i po drugom osnovu, što će dovesti i do veće ponude devize i do većeg interesovanja za državne zapisa. Naravno, posledica toga je stabilno stanje na kursnim listama", zaključuje Savić. Uz osvrt da je kratkoročna kretanja teško komentarisat,i ekonomista Vladimir Gligorov kaže da "nije nečuveno da kurs domaće valute jača kada su privredni izgledi rđavi". Tražnja generalno, pa i za evrima, smanjuje se jer se manje troši, a ne očekuju se znatnije investicije.

"Pored toga cena držanja dinara se smanjuje jer se usporava inflacija, a i očekivanja su da će tako biti i u budućnosti. Uticaj verovatno ima napuštanje evra u korist drugog stranog novca zbog neizvesnosti u evrozoni", kaže Gligorov.

"Konačno, država se zadužuje u inostranstvu, što verovatno utiče na očekivanja da će rasti ponuda evra. Ne bi trebalo očekivati značajnije promene do kraja godine", naglašava Gligorov.

Šta će se kasnije dešavati zavisiće od kretanja u spoljnoj trgovini. Ukoliko se nastavi usporavanje izvoza i uvoz, između ostalog, zbog povoljnog kursa nastavi da se povećava, dinar bi, smatra on, mogao da gubi na vrednosti.

Uz to, ako kriza u evrozoni dovede do povlačenja novca iz država kao što je Srbija, to bi takođe uticalo na pad dinara.