Dug Srbije pali alarm za uzbunu

Beograd -- Samo godinu dana pošto je država Srbija dala časnu reč da se neće zaduživati preko mere, javni dug gotovo da je dostigao zakonom dozvoljenu granicu.

Na kraju septembra državna dugovanja iznosila su 14,47 milijardi evra, što je 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega onoga što privreda stvori za godinu dana.

Prema Zakonu o budžetskom sistemu javni dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a.

Inače, fiskalna pravila kojima se ograničava nivo državne potrošnje i dugovanja vrlo često su od nadležnih isticana kao jedan od najvećih uspeha prethodnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Mandel hvalio, ali i kudio

Inače, državni zvaničnici su u poslednjem mesecu nekoliko puta istakli kako je Robert Mandel, nobelovac i tvorac evra, pohvalio vladu zbog toga što je zakonom ograničila dug na tako niskom nivou. Prećutali su da kažu da je Mandel sugerisao i da treba da ostave rezervu od bar pet odsto u slučaju nepredviđenih situacija, kao što su krize ili elementarne nepogode, na primer.

Pre samo mesec dana, prema podacima Ministarstva finansija, ukupni državni zajam bio je na nivou od 41,7 odsto, odnosno 13,79 milijardi evra. Ovom povećanju kumovalo je najnovije zaduživanje države emitovanjem obveznica na međunarodnom tržištu od milijardu dolara.

Dodatno, tokom poslednjih pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom u vezi sa aranžmanom iz predostrožnosti smanjena je i procena ekonomskog rasta sa tri na dva odsto za ovu godinu. Samim tim što je procenjena vrednost BDP-a manja od planirane i udeo državnog duga je povećan.

Čini se da se oko nivoa državnog duga preračunao i Fiskalni savet, jer prema njihovoj oceni, javni dug bi na kraju godine iznosio oko 14,3 milijardi evra, odnosno oko 43,5 odsto BDP-a.

Istini za volju, oko njihove računice ne treba terati mak na konac, jer nivo duga u procentima zavisi i od toga koliki će kurs dinara biti do kraja godine, što malo ko može da predvidi. Tako računica pokazuje da je, recimo, minulog meseca kurs bio 102 dinara za evro, da bi nivo javnog duga prešao zakonom dozvoljenu granicu.

Od pomenute računice mnogo je ozbiljniji problem to što je državni dug sada u mrtvoj trci sa zakonom, pa prema oceni mnogih ekonomista postoji rizik da se relativno brzo pređe dozvoljeni prag zaduživanja.

Sve to, prema oceni Nikole Fabrisa, profesora na Ekonomskom fakultetu, pokazuje da će onaj ko posle izbora bude ministar finansija sesti u veoma vruću stolicu. S jedne strane, imaće minus u kasi od 3,9 odsto, koji, ukoliko ekonomski rast bude mali, neće moći da pokriva po dosadašnjem receptu – odnosno dodatnim zaduživanjem.

Đelić: Dug Srbije među najnižim u Evropi

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da je Srbija "u tri puta manjem problemu" nego što je bila 2000. godine, jer je javni dug države tri puta manji. Đelić dodaje da je Srbija među zemljama s najnižom stopom zaduženosti u Evropi, sa 44 odsto učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Fabris kaže da "to znači da će budući ministar finansija biti prinuđen da sprovede ozbiljnu fiskalnu konsolidaciju. Ili će morati nešto da se promeni u strukturi rashoda, ili prihoda".

"Sa rashodne strane, to može da znači smanjenje troškova za zarade, ili preko smanjenja broja zaposlenih u državnoj administraciji, ili preko promene formule za povećanje plata i penzija. Sa prihodne strane, taj jaz može da se nadomesti i povećanjem poreza, pre svega mislim na povećanje PDV-a", objašnjavao je Fabris u kakvoj će se poziciji naći budući ministar finansija.

Ruke kreatora fiskalne politike dodatno će biti vezane činjenicom da će posle usvajanja zakona o finansiranju lokalnih samouprava jaz između prihoda i rashoda dogodine biti povećan za 40 milijardi dinara, na šta su upozoravali i Fiskalni savet i MMF.

Prema oceni Gorana Nikolića, saradnika Centra za novu politiku, postoji nekoliko rizika koji mogu da utiču na probijanje zakonom dozvoljenog limita za zaduživanje. Prvi se odnosi na strah da ekonomski rast ove godine zbog prelivanja drugog talasa krize može da bude i manji od dva odsto, a drugi je vezan za kurs dinara. Olakšavajuća okolnost kreatorima ekonomske politike jeste to što će inflacija ove godine biti veća od projektovane pa će to i pogurati rast BDP-a.

"U januaru sledeće godine učešće javnog duga u BDP-u biće smanjeno, jer se očekuje ekonomski rast od tri odsto", kaže Nikolić i dodaje da će svakako prostor za dodatna zaduživanja biti tesan.