Rebalans, sinonim za Srbiju

Takav, novi državni troškovnik usvojen je danas, čime je Srbija i novu deceniju počela po staroj praksi – da prekraja budžet, uz dobro opravdanje.

Od 2000. godine do danas, skoro da nije bilo godine u kojoj tadašnje vlade nisu uspele da ostanu na kursu trošenja zacrtanom pod kraj prethodne, kao da je toliko teško predvideti priliv i doliv za samo 12 meseci.

Postavlja se pitanje da li su sve naše vlade prosto bile ležerne ili neodgovorne? Ove godine, na primer, argument za rebalans budžeta bio je da se radi o uslovu za sklapanje novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Bilo kako bilo, deficit je povećan za 22,2 milijarde dinara, na 142,7 milijardi dinara.

Rebalansom, koji je usaglašen s MMF-om, kako ne propuštaju da dodaju, predviđeno je smanjenje prihoda sa 726,4 na 707,35 milijardi dinara i povećanje rashoda sa 846,9 na 850,9 milijardi.

Planirano je da 39,4 odsto državnog budžeta bude za socijalnu zaštitu, 17,6 odsto za odbranu i javnu bezbednost, 15,3 odsto za obrazovanje i nauku, 11,8 odsto za ekonomske podsticaje za zapošljavanje, privredu i poljoprivredu, a 3,7 odsto za troškove administracije.

Precizirana je raspodela novca gradovima i opštinama u poslednjem kvartalu po osnovu nenamenskih transfera i transfera solidarnosti.

Obrazlažući ranije poslanicima rebalans državnog budžeta, premijer i ministar finansija Mirko Cvetković istakao je da je budžetski deficit potpuno u skladu s fiskalnim pravilima.

Razlozi za rebalans su, kako je objasnio, smanjenje prihoda u državnom budžetu zbog povećanja dela poreza na zarade koji će ići u budžete lokalnih uprava i zbog smanjenja procene rasta BDP-a na dva odsto.

Ta procena je smanjena zbog mogućeg uticaja drugog talasa svetske ekonomske krize na Srbiju.

Na povećanje budžetskih rashoda najviše su uticala socijalna davanja i povećanje penzija i plata u javnom sektoru u novembru, koje je, kako je istakao Cvetković, veće od planiranog zbog većeg rasta inflaciije u prvoj polovini godine.

Prema rečima Cvetkovića, rebalansom je predviđeno zaduživanje neophodno za finansiranje deficita, koji na konsolidovanom nivou iznosi 153 milijarde dinara, odnosno 4,5 odsto BDP.