Drma li bankare temperatura?

Sada u Srbiji imamo zdrave banke i zaraženu privredu. Bojim se da će, ako bankarski sektor nastavi da grabi krupnim koracima, a mi sitnim, zaražena privreda na kraju zaraziti i banke. Ovim rečima se Toplica Spasojević, prvi čovek ITM grupe, na jednom sastanku u jeku krize obratio okupljenim bankarima.

Predstavnici finansijskog sektora tada nisu bili zabrinuti zbog njegovih reči. Posle više od godinu dana bankari ne kriju da ih zabrinjava to što privrednici imaju problema sa vraćanjem dugova, jer je obim loših kredita u realnom sektoru dostigao više od 22 odsto. Po tom pokazatelju, najgori smo u ovom delu regiona.

"Ne bih rekao da ih drma temperatura. Taj sektor je i dalje stabilan. Pre mi se čini da su tek sad shvatili problem , ali daleko od toga da likujem što je moje upozorenje bilo na mestu" , ocenjuje Toplica Spasojević situaciju u kojoj se sada nalaze bankari.

Svi smo na istom brodu, kaže naš sagovornik. Ne može nekome da bude dobro ako je svima oko njega loše, objašnjava. Zbog toga je ubeđen da država, bankari i privrednici treba da sednu za isti sto i zajednički nađu rešenje za problem loših kredita. Njihovo ukupno učešće, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, dostiglo je više od 18 odsto. Dok stanovništvo znatno manje kasni s otplatom rata, više od 22 odsto privrednika na vreme ne vraća svoje dugove.

"Rešenje je u smanjenju kamata. Bilo tako što će se smanjiti obavezne rezerve ili što će bankari morati da se odreknu dela zarade, odnosno da smanje marže. Drugog rešenja nema, uveren je Spasojević.

Zato smatra da je guverner napravio dobar potez kada je prošle nedelje seo za isti sto sa bankarima i preporučio im da tokom nedelje štednje ne nude građanima znatno povoljnije kamate na depozite nego inače. Baš kao i zaposleni u NBS, i Spasojević veruje da skupi depoziti poskupljuju zajmove i nagomilavaju valutne rizike. Zbog toga veruje da će preporuka guvernera indirektno uticati na smanjenje cene pozajmica privredi.

Možda se cela ta priča potcenjuje, odnosno ne shvata se dovoljno njen značaj, ovim rečima je nedavno Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kao gost „Politike” komentarisao problem loših kredita.

"Postoje analize koje pokazuju da će i budući kreditni rast biti ugrožen ako se na efikasan način ne pozabavimo ovim problemom. Kada se duplira iznos loših zajmova, to „ošiša” budući kreditni rast za sedam do deset odsto", upozorio je tada Petrović.

Ako se Srbiji upravo to dogodilo tokom krize, jer je obim problematičnih zajmova udvostručen, možemo li da očekujemo usporavanje kreditnih aktivnosti banaka, pitali smo juče Petrovića.

"Pogledajte podatke NBS i biće vam jasno da se to usporavanje već dešava. Kreditna aktivnost banaka od decembra 2010. godine ima opadajući trend. U avgustu je došlo do korekcije, ali je pitanje da li to označava početak preokreta", kaže kaš sagovornik.

Dodaje da to može da bude opasno jer banke svojom kreditnom aktivnošću utiču na ekonomski rast. Na strani ponude, dajući kredite privredi, banke podržavaju investicije, zaposlenost i ponudu robe. Na strani tražnje, kreditirajući potrošače, podržavaju rast tražnje za robom i uslugama. Ovim rečima je naš sagovornik objasnio kakva veza postoji između kreditnog i privrednog rasta.

"Dobra vest je da su banke likvidne, odnosno imaju sredstva. Preduzeća će morati u znatnoj meri da povećaju svoju produktivnost i efikasnost. Takođe, oni koji su se prezadužili će bankrotirati i već bankrotiraju. A ona prezadužena koja imaju tržišnu perspektivu imaju šansu da nastave „život” kroz restrukturiranje obaveza", ocenjuje Petrović.

On ipak podseća da ovde postoje i drugi problemi. Čak i ako, kao banka, hoćete da oprostite dug, imate problem sa poreskim tretmanom. Država to tumači kao poklon i morate da platite porez na poklon, upozorava Petrović na nelogičnosti u sistemu.

"Država mora da ojača zakone koji regulišu naplatu potraživanja i njihovu primenu, ali i da izmeni poreske propise", predlaže on.

Čini mu se ipak da se problem nenaplativih zajmova u Srbiji ne shvata dovoljno ozbiljno. Moguće zbog toga što se do sada nismo suočavali sa manjom kreditnom aktivnošću banaka, pretpostavlja on.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, boji se da ovakva situacija može dodatno da poskupi kredite.

"To samo pokazuje koliki je rizik kreditiranje privrede. S rastom rizika raste i cena novca. Tako će i oni privrednici koji dobro posluju ispaštati jer će i njima zajmovi biti skuplji", kaže Nikolić.

On dodaje da mu se čini da postoji opasnost da nestabilnost iz realnog sektora može da se prelije na bankarski. Po rezultatima poslovanja banaka to se već vidi, kaže naš sagovornik. Ipak, dobro je to što udeo loših kredita više ne raste kao što je to bio slučaj u jeku krize, već stagnira.

Bankari objašnjavaju da je bankarski sektor stabilan, jer je više nego dobro kapitalizovan. U prilog tome govori i podatak da pokrivenost loših plasmana rezervama za procenjene gubitke dostiže visokih 141 odsto, po čemu je Srbija lider u regionu Istočne Evrope.