Naš agrar bolji samo od rumunskog

On je na otvaranju Poljoprivrednog foruma u Subotici "Hrana za Evropu", kazao da je vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije samo 280 evra po hektaru a iza Srbije se nalazi samo Rumunija.

Brefor je naglasio da Srbija treba da poveća efikasnost, da unapredi prerađivačku industriju, smanji troškove proizvodnje i poveća produktivnost, jer će tako unaprediti konkurentnost. On je dodao da će Evropska unija i dalje pružati finasijsku pomoć kako bi se Srbija pridružila EU.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins kazao je da je Srbija tokom protekle tri godine ostvarila uspeh ne samo donošenjem pravnih akata, već i rešavanjem problema za koji je potreban politički koncenzus.

"Već deset godina Srbija dobija sredstva iz IPA fondova koji su dostupni zemljama u predpristupnoj fazi", kazao je on i dodao da je izazov za Srbiju kako upravljati tim sredstvima.

Prema njegovim rečima, Srbija ne sme da kasni u korišćenju sredstava i mora da uspostavi kontrolni i decentralizovani sistem korišćenja sredstava iz evropskih fondova.

Poljoprivredni forum "Hrana za Evropu - agroprivreda Srbije u pretpristupnom periodu" održava se danas i sutra u Subotici.

Organizator foruma je Ekonomski instititut iz Beograda u saradnji sa Društvom agrarnih ekonomista Srbije i Savezom poljoprivrednih inženjera i tehničara, a glavni partner foruma je kompanija "Viktorija grupa".

Niska konkurentnost, tehnološka zaostalost i visoka stopa nezaposlenosti poljoprivrednih stručnjaka, najveći su problemi sa kojima je suočena srpska agroprivreda.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić ukazao je na nisku produktivnost domaće proizvodnje navodeći primer da poljoprivrednik u Srbiji proizvede za 18 potrošača, a njegov nemački kolega za 150.

On je istakao da je udeo stočarstva, koje bi trebalo da bude okosnica razvoja poljoprivrede, svega 30 procenata ukupne proizvodnje u Srbiji, da su zemljišni posedi jako usitnjeni, a proizvodnja "svaštarska". Potpredsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Danilo Tomić rekao je da je neophodno slediti evropske trendove zasnovane na ekonomiji znanja, jer je intelektulani kapital nacije osnov za stvaranje bogatstva.On je ukazao da Srbija treba ozbiljno da se pripremi za surovu konkurenciju koja je čeka po ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju i EU.

Dragan Šagovnović iz Ekonomskog instituta istakao je da je agroprivreda najznačajnija privredna delatnost u Srbiji koja angažuje 20 odsto zaposlenih, stvara 16,9 odsto bruto dodate vrednosti (BDP) i čini 24 odsto ukupnog srpskog izvoza. On je ponovio da su ograničenja u razvoju toga sektora tehničko tehnološki zaostatak, nepovoljnja agrarna struktura strategijski neopredeljen i nestabilan sistem institucionalne podrške.

Kako je ukazano na panelu o troškovima i koristima od članstva u Uniji, poljoprivredi Srbije će možda biti najteže na putu evropskih integracija, ali će taj sektor imati i najviše koristi od članstva u EU.