Tri savetnika traže magičnu formulu

Pred privrednicima Nikolom Pavičićem, Dragoljubom Vukadinovićem i Mirkom Todorovićem već su tri predložena rešenja. Nijedno od njih neće sistemski rešiti problem nelikvidnosti kome je država kumovala.

Prvo rešenje, korišćeno tokom krize, podrazumevalo je subvencionisanje privrede iz budžeta. Međutim, fiskalna pravila koja su uneta u Zakon u budžetskom sistemu, sada onemogućavaju da se na taj način „upumpava” novac preduzećima. Drugo rešenje predložio je ministar ekonomije Nebojša Ćirić, a podrazumeva da Narodna banka Srbije smanji obavezne rezerve bankama. Tako bi krediti mogli da pojeftine, pa bi se bez trošenja budžetskih para pomogao oporavak privrede. Guverner narodne banke Srbije Dejan Šoškić upozorio je privrednike na ozbiljne rizike takve odluke koje bi mogle da utiču na rast cena.

Treće rešenje predložili su sami. Međutim, njihov predlog da se donese zakon kojim će se ograničiti rokovi plaćanja sveo se na najavu nadležnih da će uskoro biti doneta uredba. Njom će se ograničiti rokovi plaćanja samo republičkih i lokalnih organa, ali ne i dugovi javnih preduzeća koji su nekoliko puta veći.

"Nema tu magije. Neću odstupiti od onoga što smo predložili niti ćemo prihvatiti neka polovična rešenja. Tražili smo da se rokovi plaćanja za sve u državi ograniče zakonom na 60 dana", kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalca” iz Gornjeg Milanovca.

"I to tako što svi moramo danas da počnemo da plaćamo svoje obaveze. Zakonski moraju da se regulišu odnosi između poslovnih partnera. Pri čemu će svako ko ne izmiri svoje obaveze na vreme morati da bude kažnjen", kaže Vukadinović.

Iz ministarstva finansija najavili su da će se uredba odnositi samo na republičke i lokalne organe dok naš sagovornik smatra da mora da obuhvati i javna preduzeća. Opravdanje nadležnih da su javna preduzeća veći poverioci nego dužnici za njega ne pije vodu.

"Čiji su ti dugovi koje tolerišu? Ti nisu dugovi privatnog sektora već državnih firmi. Prema tome, neka se ne sekiraju oni kako će privreda da podnese taj teret vraćanja tih dugova. Neka prebace na nas ono što je naše", poručuje Vukadinović. Ni Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa”, ne traži novo magično rešenje. Ubeđen je da se preko programa podsticanja privrede pomagalo bankama, a ne preduzećima.

"Jedini način da se problem reši je da se donese regulativa i da se uvede finansijska disciplina. Najavljena uredba samo je privid da država nešto radi, to neće rešiti problem. Država mora prvo sebe da sankcioniše ako misli da reši problem nelikvidnosti", kaže Pavičić i podseća da bankari kažu kako novca ima, ali nemaju kome da ga ponude jer je rizik njihovih klijenata povećan.

On se boji da postoji opasnost da se u narednih nekoliko godina obim loših zajmova privredi, koji je sada na nivou od 22 odsto, duplira. To bi, prema njegovoj oceni, bilo opasno za stabilnost bankarskog sektora.

Ni potpredsednica vlade Verica Kalanović ne misli da treba izmišljati toplu vodu, već paralelno treba primeniti sva tri ponuđena recepta.

"Pravila prave ljudi. Budžet za 2012. godinu mora da predvidi podršku privredi kroz različite programe. To nije pravilo i dogovor, nego potreba da država podrži svoju privredu u periodu ekonomske krize", ubeđena je Kalanovićka.

Obavezne rezerve poslovnih banaka mogu da se smanje, smatra ona, baš kao što su to uradile i neke zemlje u okruženju. NBS treba da bude samostalna, ali da živi u realnom svetu i osluškuje ne samo monetarna pravila, nego i potrebe realnog sektora, dodaje.