EU znači bolje škole, autoputeve...

Prema poslednjim istraživanjima iznosi tek 46 odsto, što je najmanji procenat od 2000.

Građani kao glavne razloge za nepodržavanje evropskih integracija navode pogoršanje situacije na KiM, ekonomsku situaciju, globalnu krizu, pad standarda... Stručnjaci, međutim, procenjuju da će nam i sama kandidatura doneti boljitak u gotovo svim segmentima života.

Ulaskom Srbije u EU imaćemo pristojnije i bolje uređeno društvo sa manje kriminala i drugih socijalnopatoloških pojava. Uz to ide i bolje obrazovanje i mnogo više mogućnosti za zapošljavanje. "Sve ono što imaju zemlje koje su članice EU, a gde se svakako bolje živi nego kod nas, imaćemo i mi. To znači veće beneficije. Pre svega radi se o ekonomskom razvoju koji povlači i sve druge aspekte života", kaže sociolog Milan Nikolić, ali priznaje da se to ipak ne može desiti preko noći.

On dodaje da "nema sumnje da će naša zemlja imati bolji imidž u inostranstvu. Nas su godinama predstavljali u svetu kao neku crnu državu kako bi mogli da nas bombarduju i slično, ali ulaskom u EU i ta slika će izbledeti i gledaće nas prosto kao člana EU".

Član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Mario Spasić ističe da bi, ako Srbija uđe u EU, obrazovni sistem naše zemlje imao višestruke koristi.

"Imali bismo bolji pristup fondovima EU za razvoj obrazovanja i veće učešće u projektima koji podržavaju reformu ove oblasti. Došlo bi i do značajnije razmene stručnog i nastavnog kadra i bila bi bolja saradnja sa obrazovnim institucijama u zemljama EU", navodi Spasić.

On naglašava da bi ulazak u EU doneo i usaglašavanje stručnih oblika nastave, te samim tim i bolju prihvaćenost naših studenata u tamošnjim zemljama.

"Povoljnosti su brojne, a među bitne spada i bolja saradnju sa strukovnim udruženjima visokoobrazovnih ustanova i studenata Evrope i implementacija evropskih normativa i standarda u obrazovanju, usavršavanje nastavnog kadra u zemljama EU po principima koji vladaju u razvijenim zemljama, kao modernizovanje nastave", ističe Spasić.

Koliko je investiranje u infrastrukturu značajno za Srbiju, od iste važnosti je i za Evropsku uniju. S tim u vezi, Goran Rodić iz Privredne komore Srbije tvrdi da je Evropi korisno da mi imamo dobre pruge, rečni saobraćaj i puteve. "Zbog geografskog položaja naše zemlje, oni će vrlo rado uložiti velika sredstva ovde. Poseban strateški potez je Koridor 7 ili Dunavski koridor, jer im je neophodan siguran vodeni saobraćaj. Potrebni su im i dobri mostovi, putevi, kvalitetna železnica jer se tako povezuju njihove stanice: Rumunija, Bugarska, Grčka, Turska, a sve su one povezane preko Srbije", navodi Rodić.

Za te namene u EU će morati da odreše kesu, pa Rodić očekuje da će najveći broj ulaganja stići u vidu nepovratnih sredstava.

"Za njih je vrlo interesantan i vazdušni kargo saobraćaj, reč je o projektima velikih terminala koji bi bili kombinacija vazdušnog, rečnog i drumskog saobraćaja. U narednih pet godina, da bi naša infrastruktura koliko toliko zadovoljila evropske standarde, treba obezbediti oko 10 milijardi evra", procene su Rodića.

Počevši od 2014. godine, Srbija bi godišnje mogla da povlači oko 400 miliona evra, predviđa ekonomista u Centru za novu politiku Goran Nikolić.

"Železnica, granična saradnja, zajednički projekti u poljoprivredi, ekologiji mogu da se vrlo brzo urade i naša administracija koja se bavi EU to dosta dobro radi. U poslednjih pet godina, samo od Evropske komisije stiglo nam je milijardu evra", podseća on.