Mišković kao Bafet, ko je sledeći?

Od tog novca moglo bi da se kupi čak 2.000 inkubatora, izgradi 12 škola ili pet zdravstvenih ustanova, ili bi, recimo, na školovanje u inostranstvo moglo da se pošalje 3.000 mladih stručnjaka.

Odluka Delta holdinga da od sledeće godine donira 10 odsto profita u fondaciju koja će taj novac usmeravati u strateške socijalne projekte označila je revoluciju u društveno odgovornom poslovanju kompanija u Srbiji. Deltin doprinos iznosiće između 2,5 i tri miliona evra godišnje, a u fondaciju su pozvani i druge velike kompanije i vodeći srpski privrednici.

Kako je, prema ekonomskim pokazateljima, u 2009. godini ukupan profit 50 najvećih kompanija u Srbiji bio oko 200 miliona evra, ako bi svaka firma izdvojila oko 10 odsto dobiti, u donacije bi se slilo 20 miliona evra.

Međutim, izdvajanja u Srbiji za društveno korisne aktivnosti nisu veća od 0,1 odsto godišnjeg prihoda po kompaniji. Tako, prema računici, kompanije koje ovde posluju pod okriljem velikih svetskih brendova na društveno odgovorno ponašanje godišnje potroše 70 puta manje novca nego što to čine u svojim zemljama.

Deltin potez je pionirski čak i kada se pogleda svetska praksa jer i društveno najodgovornije kompanije na Zapadu godišnje izdvajaju najviše između tri i pet odsto dobiti u te svrhe.

Marketinški stručnjaci objašnjavaju da društveno odgovorno poslovanje u Srbiji nije razvijeno i da Srbija i u ovoj oblasti kaska za svetom.

Kako kažu, u Srbiji se najčešće sve svodi na poklanjanje robe, i to manje vrednosti, kao što su hemijska sredstva, deterdženti, šamponi ili hrana, a direktno davanje novca od prihoda ili profita se izbegava, posebno u unapred utvrđenom procentu.

"U Srbiji je izgleda bolje pokloniti 100 kilograma praška za veš ili pola tone bombona nego uplatiti novac", objašnjavaju stručnjaci.