Koja muka tera biznismene na izbore

Privrednici tvrde da prave pokret kako bi izvršili pritisak na vlast da preduzme ozbiljnije korake za poboljšanje poslovnog ambijenta u zemlji.

Analitičari, sa druge strame, ocenjuju da je njihov glavni motiv želja da se nekako sačuva i odbrani stečeni kapital.

Vlasnik kompanije PSP Farman Branislav Grujić i vlasnik kompanije Todor Mirko Todorović kažu da su svesni da privrednici snose veliku odgovornost za razvoj privrede i za njeno oživljavanje, i da su to i glavni motivi za njihovo organizovanje.

Najave političkog organizovanja privrednika su deo jednog šireg procesa u Srbiji, ističe Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka. Naprosto je reč o tome da se sada svaki organizovani interes pokušava ojačati nekim oblikom lobiranja i uticaja na sferu politike. Privrednici su samo jedna sfera koja o tome razmišlja, kaže Stojiljković.

"I kao što vidite, o tome razmišljaju sindikati, a krupni poslodavci su već napravili jedan međukorak. Tako da ćemo mi sada, pošto sam čuo da i LGBT populacija namerava da stvori neku stranku, imati sve organizovane socijalne interese kao potencijalne političke aktere“, navodi on.

Što se tiče organizovanja privrednika, tu ima različitih motiva, smatra Stojiljković i objašnjava da "tu ima onih koji imaju najbolje motive, s namerom da zaista doprinesu jednoj uspešnijoj i efikasnijoj privrednoj politici, ali ima i onih koji bi samo da očuvaju svoje privilegije, ili prosto da imaju neku vrstu političkog kišobrana za zaštitu svojih parcijalnih interesa".

(serbian-business-club.co.rs)

"Videćemo već koji će to oblik dobiti, jer to neće nužno postati neka politička opcija. Veliko je pitanje, i tu je sad prostor za istraživanja i analitiku, koliko krupni kapital može računati da dobije podršku pet procenata građana na izborima. Sad je stvar njihove procene da li im je bolje da lobiraju, ili da direktno ulaze u političku arenu“, skreće pažnju Stojiljković.

Srbija već ima previše političkih partija, ocenjuje Jelica Putniković, urednik online Balkan magazina. Privrednici su, pri tome, manje više bili, ili će biti, u nekim od postojećih političkih stranaka, ističe ona.

Putniković kaže da bi "tako možda bilo bolje da oni naprave neku čvrstu strukovnu organizaciju, koja bi štitila njihove interese, i da tako budu dovoljno jaki da na neki način komanduju svakoj vladi ubuduće, a ne političkim partijama sa kojima bi se borili na izborima. Važno je u svemu tome i da ne budu potkupljivi, i da prave dilove ispod žita sa određenim političkim partijama tajno ih finansirajući“.

Analitičari primećuju da je jedan od glavnih motiva za političko organizovanje privrednika želja da se nekako sačuva i odbrani stečeni kapital. Jelica Putniković smatra da je to sasvim legitimno, i da svako želi da sačuva zarađeni novac, ili novac koji planira da zaradi.

"Ali, ako zaista žele da u Srbiji stvore privredni ambijent gde će normalno raditi, i ne plašiti se nekih fiskalnih ili sličnih propisa, gde će imati motivaciju i podršku države da mogu da proizvode, gde će njihovi radnici biti zadovoljni, gde će moći da planiraju svoje buduće poslove, izlaz nije u tome da oni budu politička opcija", kaže ona.

Putniković objašnjava da je "izlaz da oni nateraju političare da vode računa o svim građanima ove zemlje, a privrednici su tu negde u vrhu. Jer, ako privrednici nisu zadovoljni uslovima, onda nema osnova da budu zadovoljni ni oni ljudi koji rade u njihovim firmama“.