Samo slotovi i dijaspora šanse Jata

Kako je ponuda na stolu još od prvog avgusta, stručna javnost sumnja da će se u toku poslednje dve nedelje neko prijaviti.

Zašto niko neće Jat i šta bi moglo da bude rešenje za domaću avio-kompaniju? Zastarela flota, sve jača konkurencija i nasleđeni dugovi glavne su mane koje teraju zainteresovane partnere.

Slotovi (vremena sletanja na pojedine aerodrome u Evropi), sa druge strane, jedini su adut koji se može iskoristiti. "Slot je vreme na aerodromu između sletanja i poletanja aviona i oni, zbog sve veće konkurencije, postaju sve skuplji. Primera radi, jedan slot na londonskom Hitrou koji Jat ima vredi oko 30 miliona funti. Zato treba čuvati Jat”, kaže sagovornik Politike koji više od tri decenije radi u menadžmentu našeg avio-prevoznika. I on smatra da je tender veoma loše rešenje.

On kaže da "nije dobar momenat za njegovo raspisivanje i gotovo ništa u pozivu nije jasno definisano, poput toga šta bi strateški partner trebalo da dobije. Zato niko neće Jat. Naša avio-kompanija nema ni dobru prodajnu mrežu, ali tržište dijaspore je, osim slotova, takođe jedan od aduta Jata. Menadžment ne ide ni ukorak sa vremenom. To nam potvrđuje i podatak da se samo desetak odsto karata proda preko Interneta".

Vrh menadžmenta smatra da bi budućnost našeg nacionalnog avio-prevoznika mogli da odrede veliki igrači. Vladimir Ognjenović, generalni direktor kompanije, kaže da "moramo da budemo svesni da isto kao što u svetu politike ili ekonomije postoje interesne sfere, postoje i u avio-prevozu".

"Predviđanja su da će u narednih desetak godina na globalnom nivou ostati samo desetak velikih avio-kompanija, poput Lufthanze ili Britiš ervejza koje će međusobno deliti interkontinentalna tržišta. Oko njih će se grupisati ostali avio-prevoznici koji će pokrivati lokalna i regionalna tržišta. Zbog toga ćemo i mi svoje mesto morati da tražimo pod kišobranom nekog velikog igrača. A kome će pripasti ova naša interesna sfera, najmanje zavisi od Jata ili od Srbije", rekao je on. Ekonomisti kažu da je svima poznato da je Jat u katastrofalnoj finansijskoj situaciji i da se niko ne usuđuje da reskira. Na primer, da tender u ovo vreme nije dobro rešenje oni uzimaju nedavni pokušaj prodaje Telekoma, koji je, za razliku od Jata atraktivna kompanija, pa se uprkos tome samo jedan kupac javio.

Milan R. Kovačević kaže da je "ovaj put u odnosu na prethodne tendere ponuda promenjena, ali u oglasu nije jasno šta država želi, niti šta nudi. Takav tender nije uobičajen i niko neće da sipa novac u rupu bez dna".

"Zato bi bilo pametno da mi sami pronađemo način na koji bi Jat mogao da funkcioniše, odnosno da deo imovine prenesemo na ćerku firmu Jata, pa da pronađemo profesionalnog menadžera koji bi napravio uspešnu kompaniju. I tek tada da tražimo strateškog partnera. A mi sada zapravo radimo nešto potpuno drugačije. Dali smo Jatu još jedan kredit koji neće moći da vrati. Zapravo, pravimo gori Jat nego što je ovaj sada", smatra on.

On dodaje da bi jedno od rešenja moglo da bude čak i proglašavanje stečaja, nakon čega bi neko mogao da preuzme kompaniju. U svakom slučaju, smatra Kovačević, vreme prolazi i sve što Jat ima vredi sve manje.

Mihajlović: Država pokušava da spasi Jat

Direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović kaže da, prema njemu dostupnim informacijama, ima potencijalnih kupaca za Jat, ali nije precizirao o kojim kompanijama je reč, već je rekao da je potrebno sačekati završetak tendera.

(Novosti)

Ističući da je vrlo teško prodati tako veliku firmu u vreme svetske ekonomske krize, Mihajlović je dodao da država pokušava na neki način da oživi tu aviokompaniju.

Prema njegovim rečima, cilj države je "da sve što vredi prebaci u jedan pogon i da to bude dokapitalizovano" odnosno da strani kapital uđe u kompaniju.

On je rekao da ne samo Jatu, već i svakoj firmi u ovoj krizi vrednost na neki način opada, ali da je potrebno sačekati još malo i videti da li će se i ko javiti na tender.