Srbi nisu lenji već bedno plaćeni

Oni navode da su loši uslovi rada, nesigurnost i male plate glavni razlozi zašto Srbi nisu motivisani da rade više, ali da i ovako rade daleko bolje nego mnogi.

Ministar rada Rasim Ljajić kaže da naši radnici ni po čemu nisu lošiji od kolega iz inostranstva.

"Zaposleni u Srbiji su demotivisani time što imaju male plate i nesigurna radna mesta. Jer, kako drugačije protumačiti da ti isti ljudi na Zapadu imaju veliku produktivnosti i nalaze se među najboljima. Smatram da navodi sa Vikiliksa nisu tačni i da je potpuno neprimereno stavljati sve u isti koš", kaže Ljajić. Da je istina mnogo bliža Ljajićevim tvrdnjama nego navodima iz depeše, pokazuje i nedavno istraživanje Evropske organizacije za razvoj (OECD), prema kojem Srbi dnevno na poslu provedu više vremena nego Nemci, Francuzi, Belgijanci, Turci ili Danci, iako su plate za koje mi radimo od tri do deset puta manje nego u tim zemljama.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su naši radnici dobri, ali da su uslovi u kojima radimo veoma loši.

"Srbi su dobri radnici. Problem je samo u tome što država demotiviše poslodavce, a preko njih i zaposlene. Ako je neko dobro plaćen i ima dobar posao, onda će dobro i raditi. Ali, ako je sve to obezvređeno, pitanje je zašto bi se neko trudio za 200 evra? Čini mi se da su pravila igre takva da je samo državnim službenicima dobro", kaže Dragan Marjanović, direktor UPS-a.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović smatra takođe da Srbi dobro rade, s obzirom na to šta nam se sve dešavalo proteklih godina. "Priče da smo neradan narod su čista propaganda i demagogija. Podsetimo se samo sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo imali visoku produktivnost kao u Japanu. Ljudi su sada psihički urušeni, što je posledica 25 godina raznih dešavanja u našoj zemlji, ali smo ipak i dalje radan i borben narod", kaže on.

Slično razmišlja i Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata, koji poručuje da ne treba ljude zbog velikog broja nezaposlenih nazivati lenjim.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da razlika između nas i razvijenih zemalja nije u radnim navikama, već u organizaciji u državi i preduzećima.

"Ne vidim razliku između naših i stranih radnika. U Srbiji ćete naći i preduzeća gde ljudi rade mnogo, ali i gde lenčare. To sve zavisi od organizacije. Mislim da bi trebalo ubrzati reforme i uvesti bolju organizaciju u firmama kako bi naši radnici iskazali maksimum", kaže Kovačević.

I srpski privrednici demantuju Vikiliks

Suvlasnik Ist pointa Zoran Drakulić smatra čak da su naši radnici bolji od onih iz inostranstva. On navodi da "svuda imate dobre i loše radnike".

"Kod nas je sistem takav da ne možete da kažnjavate radnike, jer su zaštićeni kao beli medvedi, pa s jedne strane imate one koji stvarno rade, a s druge zaposlene koji su u bivšem sistemu navikli da dobijaju platu bez obzira koliko se trudili. Ipak, i to se polako menja", kaže Zoran Drakulić.

Prvi čoveka ITM-a Toplica Spasojević ocene američkih diplomata vidi kao površne i tvrdi da nikada nije imao veće probleme sa svojih 1.700 zaposlenih.

"Dokazano je da smo u organizovanim sistemima najbolji radnici. Na primer, imate Srpski poslovni klub u Londonu, koji su organizovali naši mladi menadžeri. Veliki broj njih se nalazi na liderskim mestima u najvećim svetskim bankama", kaže Toplica Spasojević.

Nikola Pavičić, direktor Sintelona, koji posluje u okviru međunarodne Tarket grupacije, kaže da zajedno sa Rusima i Ukrajincima naša firma pravi bolje rezultate nego Tarketove grupacije u Zapadnoj Evropi i Americi.

"Pitanje je da li Srbi mogu da pokažu sposobnosti zbog stanja u našim preduzećima gde se radi na lošoj opremi i sa uspavanim menadžmentom. Naš primer pokazuje da se Srbi odlično snalaze u tržišnoj utakmici", navodi on.