Pada "švajcarac", padaju i rate

Tako, na primer, za mesečnu ratu od 200 švajcarskih franaka pre mesec dana bilo je potrebno izdvojiti ratu od 18.947 dinara, a danas ona iznosi 16.959 dinara, računajući franak po zvaničnom srednjem kursu NBS.

Samo nekoliko sati pošto je švajcarska centralna banka ograničila vrednost franka u odnosu na evro, švajcarska valuta oslabila je deset odsto. Građani koji imaju kredite indeksirane u švajcarcima lepšu vest nisu mogli da čuju. Petar Jovanović iz Rajfajzen banke kaže da je "za klijente koji imaju kredit u švajcarskom franku ova odluka jako dobra. Kratkoročni efekat je da će njihove obaveze biti umanjene od sledećeg meseca, a dugoročno gledano ovo je jasan signal da Švajcarska neće dozvoliti dalje jačanje franka".

Ipak sve zavisi od istrajnosti i odlučnosti Švajcarske centralne banke. Kratkoročno posmatrano očekuje se da se odnos evra i švajcarske valute stabilizuje na ovom nivou, a da li će dugoročno doći do njegovog daljeg slabljenja u najvećoj meri zavisi od budućih dešavanja u evrozoni. Ukoliko se brzo izađe iz krize, za očekivati je da franak nastavi da slabi prema evru

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da "postoji rizik da se možda na dugi rok to neće moći održati ali u narednim mesecima svakako možemo očekivati da ta odluka ostane na snazi. To znači da će sada dužnici u 'švajcarcima' biti u potpunosti izjednačeni sa dužnicima u evrima".

Građani Srbije su zaduženiji u evrima nego u 'švajcarcima', pa će odluka banke u Bernu uticati na život oko 30.000 ljudi. S druge strane skoro polovina Hrvata je zadužena u 'švajcarcima'.

"Ja bi se samo još zahvalio Švajcarskoj narodnoj banci koja je u ovom trenutku jedina napravila nešto i za nas u Hrvatskoj", kaže Božo Ivošević iz hrvatskog udruženja Franak.

Fabris: Nužne mere Švajcarske banke

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris izjavio je da mera švajcarske centralne banke odgovara svima onima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima. "Sasvim je sigurno da će značiti da će njihove rate biti nešto manje u narednom periodu", istakao je Fabris.

Prema njegovim rečima, odluka švajcarske centralne banke ne znači fiksiranje deviznog kursa švajcarske valute prema evru već određivanje granice iznad koje ta valuta ne može da jača, na nivou od 1,2 švajcarska franka za evro. SNB je ocenila da precenjenost franka sadrži "akutnu opasnost za švajcarsku privredu", koja zavisi od izvoza i turizma, najavljujući da "neće tolerisati" kurs ispod minimalnih 1,20 franaka za evro, za koji smatra da je i dalje visok.

Fabris je objasnio da je dosadašnji kurs švajcarskog franka ozbiljno ugrozio konkurentnost privrede te zemlje jer su švajcarski izvozni proizvodi postali suviše skupi na svetskom tržištu i pretila je ozbiljna recesija švajcarskoj privredi.

"Stoga su bile nužne mere švajcarske centralne banke da spreče dalje prekomerno jačanje kursa švajcarskog franka", precizirao je on.

"Prethodno primenjivane mere - povećanje emisije švajcaraca, obaranje referentne kamatne stope - nisu dale zadovoljavajuće rezultate, tako da je švajcarska centralna banka primenila određenu administrativnu meru, koja se vrlo retko primenjuje i samo u izuzetno nepovoljnoj situaciji", naveo je Fabris.

On je ocenio da je, sa aspekta švajcarske privrede u pitanju pravilna mera jer će olakšati položaj švajcarskog privrednog sektora, ugroženog činjenicom da su prisutne brojne teškoće u evrozoni i SAD, koje su uticale na preveliko slabljenje kursa evra i dolara, i dovele posledično do jačanja kursa švajcarskog franka.

Fabris je istakao da će vreme pokazati da li će se švajcarski franak zadržati na nivou od 1,2 za evro ili će još više oslabiti.