“Treći svet“ – naše obećano tržište

Danas nesvrstanih zemalja ima čak i među 20 ekonomski najjačih sila ali je srpski izvoz u njih minimalan. Beogradski samit bila je prilika da se neke stare veze - obnove.

Dobre veze i prijateljstva iz Beograda, svi se nadaju, povećaće sadašnjih 10 posto od ukupne razmene mada se zlatne osamdesete kada su poslovi dostizali i više od dve milijarde dolara bez obzira na samit čine nedostižnim.

Potencijalnim partnerima se predstavilo 18 velikih srpskih kompanija iz oblasti poljoprivredno-prehrambene, odbrambene, građevinske industrije, elektrotehnike i informaciono komunikacionih tehnologija, farmacije i hemije. Predstavnici srpskih kompanija očekuju da će ovaj jubilarni skup doprineti jačanju prisustva srpske privrede na tržištima Afrike, Azije i Južne Amerike.

Energoprojekt već pola veka aktivno radi u zemljama nesvrstanih, a susreti sa predstavnicima tih zemalja trebalo bi da doprinesu proširenju aktivnosti kompanije na tom području, izjavila je predstavnica Energoprojekta Marijana Vasić.

Energoprojket niskogradanja je pre mesec dana ugovorila posao vredan 20 miliona evra u Gani, a kompanija ima aktivne poslove u Nigeriji u oblasti energetike, prisutna je na Bliskom istoku, a u toku je realizacija projekata u Kazahstanu vrednih 70 miliona evra.

Predstavnik Industrije mašina i traktora (IMT) Dragan Galečić rekao je da je ta kompanija u prošlosti bila vrlo prisutna na tržištima "trećeg sveta", posebno Afrike, pre svega putem izvoza svojih proizvoda, ali je tamo bio prenet i deo proizvodnje.

Međutim, tokom proteklih godina te pozicije su izgubljene ovaj skup je prilika da se sve zemlje okupe na jednom mestu, da se te veze ponovo uspostave i da se saradnja unapredi, ocenio je Galečić.

Po njegovim rečima, sada postoji saradnja uglavnom sa zemljama severne Afrike, jer je ta teritorija najbliža, a komunikacija sa tim zemljama izuzetno dobra. Predstavnica Ktitora Bojana Stojinović ukazala je da je ta kompanija već imala iskustva u saradnji sa zemljama nesvrstanih kao što su Turkmenistan, Libija i veliki broj drugih zemalja Azije i Afrike. "Ova konferencija je jedinstvena prilika da se obnove stari kontakti i naprave novi za sve vidove saradnje i da se razmene iskustva“, ocenila je. Ktitor u zemlje nesvrstanih izvozi pre svega kancelarijski nameštaj za opremanje svih vrsta poslovnih prostora, ali i nameštaj za opremanje bolnica, obdaništa i drugih javnih institucija.

Pomoćnik generalnog direktora Fabrike vagona Kraljevo Zoran Minović istakao je da ta kompanija ima tri projekta na kojima sarađuje sa Kongom, pre svega na izvozu različitih vrsta vagona. "Naše tendencije su da ostanemo i da proširimo to tržiste na ostale zemlje - Angolu, Gabon i druge", rekao je on.

Izvršni direktor PKB korporacije Mirko Martinović izrazio je očekivanje da će i ta kompanija obnoviti poslovne kontakte i saradnju sa partnerima iz sveta nesvrstanih koji su bili vrlo razvijeni sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. On je rekao da su ostvareni kontakti sa predstavnicima Jamajke, Zambije, Nove Gvineje, Eritreje…

“Dobro je da se još neko seća nekadašnje saradnje i očekujemo da u zemljama gde smo bili prisutni obnovimo kontakte. Verovatno naš obim ponude ne bi mogao sada da bude kompletan, kao ranije, ali je sigurno da se može ponuditi dobra genetika i dobra struka”, naveo je Martinović.

PKB je bio afirmisan i poznat u zemljama nesvrstanih, posebno u Africi, na Bliskom istoku, čak i u Južnoj Americi, od 1974. godine do devedesetih godina, a onda su došle krizne godine i saradnja je prestala, podsetio je on.

“To je uvek bio bilateralni posao, što je u skladu sa politikom nesvrstanih da se što više međusobno radi, a najviše smo poslova imali na tržištu Afrike, radili smo u Zambiji, Gani, Tanzaniji, Angoli, Alžiru”, kazao je Martinović.