Po deficitu i dugu bolji smo od EU?

Mnoge države u Evropi, kako bogate tako i siromašne, imaju osetno veći budžetski deficit i javni dug, a Srbija tu čak bolje stoji i od proseka EU i zone evra.

Problem je u tome što bogate i stabilne zemlje, čak i kada, kao sada na primer Velika Britanija, uđu u veliki dug i deficit, mogu lako i bezbolno to da finansiraju.

Sa druge strane, cena pozajmljenog kapitala za Srbiju je i dalje vrlo visoka i nama će biti mnogo teže da „ispeglamo“ te neravnoteže. MMF je Srbiji odobrio novi aranžman, uz dopuštenje da zbog privrednog rasta nižeg od planiranog i slabijeg punjenja budžeta, poveća budžetski deficit sa 4,1 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Jasno je da će Srbija, da bi pronašla novac koji nedostaje u javnoj kasi, morati dodatno da se zaduži, ali ni Vlada ni MMF nisu saopštili koliko će to povećati naš ukupni dug. Javni dug Srbije trenutno vredi oko 40 odsto BDP-a, u zavisnosti od kretanja deviznih kurseva, a jasno je da ne bi smeo da pređe 45 odsto jer je tako zacrtano u Zakonu o budžetskom sistemu.

Apsolutno najzaduženija država u Evropi je Grčka, čiji je javni dug dostigao 143 posto BDP-a u 2010. godini. Prosek zone evra je dug od 85 procenata bruto proizvoda, dok je u celoj Evropskoj uniji on nešto niži – 80 odsto. U visoko zadužene države na Starom kontinentu ulaze i Italija (119 posto), Belgija (97 odsto), Irska (96 odsto), dok su na onome što se smatra granicom visoke zaduženosti Nemačka (83 odsto) i Velika Britanija (80 odsto).

Na drugoj strani, među fiskalno najodgovornijim državama, prednjači evropski šampion male javne potrošnje i nemešanja države u privredu Estonija, čiji javni dug iznosi mnogima teško zamislivih 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Tu su i Bugarska (16 odsto) i Luksemburg (18 odsto), dok sličan nivo duga u odnosu na snagu privrede kao mi ima, na primer, Slovenija (38 procenata).

Kada je reč o minusu u budžetu u 2010. godini, tu ubedljivo najgore stoji Irska s deficitom javne kase od čak 32,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prosek evrozone je šest odsto BDP-a, a cele EU 6,4 odsto. Naravno, i ovde je Grčka među najproblematičnijima, s deficitom od 10,5 odsto BDP-a, a slede je Velika Britanija (10,4) i Španija (9,2).

Na drugoj straniji je, opet, Estonija, koja je lane imala čak mali suficit u budžetu, kao i Švedska, čiji su javni prihodi i rashodi bili uravnoteženi. Tu je je i Luksemburg, čiji je minus prošle godine bio tek 1,7 odsto BDP-a.