Od kablovskih operatera nema brane

Bilo da je u pitanju brisanje ili promena kanala iz programske šeme, povećanje cene pretplate ili nemogućnost da se bira operater, gledaoci u Srbiji su osuđeni da papreno plaćaju program koji im se nameće.

Nedavni potez jednog kablovskog operatera u Beogradu, koji je svojim korisnicima bez prethodne najave „ugasio“ nekoliko kanala, a nije ih zamenio drugim, samo je jedan od primera kako se korisnici kablovskih usluga stavljaju pred svršen čin.

"Svakodnevno dobijamo po nekoliko pritužbi građana na kablovske operatere. Ljudi se žale na brisanje ili promenu kanala, ali i povećanje cena pod izgovorom da se tako 'obezbeđuje tehnika i nivo usluge'. Pa to onda znači da su građani bespovratni kreditori operatera! Problem je i što trenutni zakon dozvoljava većini operatera da svojevoljno formiraju cene", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd. Iako se u ugovoru između korisnika i kablovskog provajdera navodi da operater ima pravo izmene TV programa, on se obavezuje i da će „održavati permanentno i kvalitetno postignut nivo kvaliteta signala i da će raditi na daljem razvoju sistema, kao što je povećanje broja kanala“.

"Kada operater ukine određene kanale, potrošač može da reaguje tako što će se pismenom formom obratiti provajderu i zatražiti da plati manju mesečnu pretplatu, pa čak i obeštećenje ukoliko dokumentovano obrazloži da uskraćivanje određenog TV programa negativno utiče na posao kojim se bavi. Operater je dužan da odgovori u roku od 15 dana, u suprotnom korisnik može da se obrati tržišnoj inspekciji, koja je obavezna da interveniše", objašnjava Bogosavljević.

Za dovođenje TV signala u domove širom Srbije zaduženo je čak 79 kablovskih operatera, koji dozvole za rad od RATEL-a ne dobijaju na konkursu, već na osnovu podnetog zahteva. Putem kablovske mreže u Srbiji emituje se oko 430 kanala. "Kablovski operateri mogu po svom nahođenju da odlučuju koje će programe emitovati korisnicima, a jedini kriterijum je gledanost", kažu u Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL).

Veliki problem predstavlja i činjenica da među kablovskim emiterima postoji neformalan dogovor o „podeli teritorije“, pa su tako građani osuđeni na jednog operatera, u zavisnosti od toga gde stanuju. "Ovo predstavlja oblik kršenja slobodnog tržišta, jer bi potrošač morao da ima pravo da bira provajdera, a ne da mu se operater nameće po mestu stanovanja", ističe Bogosavljević.

Dolazak drugog operatera na teritoriju gde ne postoji izgrađena mreža nije moguć, jer je trošak veliki. Većini distributera se ne isplati da zbog jednog ili dva korisnika gradi svoju infrastrukturu paralelno sa infrastrukturom distributera koji već postoji na toj teritoriji. Taj problem mogao bi delimično da se reši i promenama zakonskih propisa, kojima bi se obavezali investitori da u novim zgradama omoguće pristup za nekoliko distributera.

Ako nekim slučajem u kraju, ipak, postoji nekoliko distributera, potrebno je da ubedite makar 51 odsto komšija za promenu provajdera, što je - nemoguća misija.

Prihod od kablovske distribucije u Srbiji godišnje iznosi više od 60 miliona evra. Svaki operater može slobodno da povećava cene, osim SBB, koji, zbog značajnijeg udela na tržištu, za to mora da traži dozvolu RATEL-a.

Republička radiodifuzna agencija uskoro će početi sa izdavanjem dozvola kablovskim operaterima, koji su se već prijavili i podneli dokumentaciju. Prvi put će kablovski operateri morati da imaju dozvole za emitovanje, kao i odobrenje za svaki kanal koji nude u programskim paketima.

"Do sada im je RATEL izdavao dozvole za rad, ali nisu kontrolisali sadržaj koji se kablovskim putem emituje. Sada, kada podnesu programski plan i dobiju dozvolu od RRA, operateri neće moći tek tako da menjaju sadržaje", najavljuje Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA.