Naći posao u Srbiji najgora je mora

Novi Sad -- Radnici su i pre prošle krize, a biće tako i ove, platili najveću cenu srpske tranzicije.

Ogroman broj završio je na Birou rada, a sva je prilika da će im se narednih meseci i godina pridružiti nova armija nezaposlenih. Nezaposlenost je već godinama jedan od najvećih problema i velika prepreka ekonomskom razvoju.

Istraživanja pokazuju da mladi ljudi traženje posla vide kao jedan od najvećih životih problema.

Naime, ne samo da posla nema već ih ni škole ne osposobljavaju da budu konkurentni na tržištu rada i da se “elastično” prilagode potrebama poslodavaca. Tokom školovanja mladi se ne sreću s programima koji bi im usadili veštine neophodne za aktivno traženje posla, a imaju nedovoljno informacija o mogućnostima zapošljavanja nakon završetka obrazovnog ciklusa.

Frizeri, pedikiri, računovođe…
Sada prioritet u prekvalifikaciji nezaposlenih u NSZ-u imaju oni sa suficitarnim zanimanjima, izbegla i raseljena lica, nezaposleni bez kvalifikacija i dugoročno nezaposleni. Prošle godine je kroz programe prekvalifikacija prošlo 4.697 nezaposlenih i za to je izdvojeno 295 miliona dinara. Od tog broja za poznate poslodavce, dakle odmah obezbeđeno radno mesto, prekvalifikovano je 1.857 nezaposlenih. Najviše nezaposlenih zainteresovano je za prekvalifikaciju za kancelarijske poslove, poslovne asistente, administratore, računovođe, pedikire, manikire, kozmetičare, frizere…

Stručnjaci tvrde da je suština u promenama navika i stereotipa kada je reč o traženju posla i da se jednom mora prihvatiti činjenica da savremeni poslodavac ima svu slobodu u odabiru radnika jer više nije zakonski obavezan da javno oglašava potrebu za radnicima.

Drugim rečima, poslodavci više ne moraju da traže radnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje već mogu do njega doći na drugi način i pod uslovima koji su često “suroviji” od onih koje bi se mogli postaviti preko Tržišta rada.

Starijim radnicima koji su nakon dve-tri decenije ostali bez posla teško je da prihvate da se prekvalifikuju ili nauče da rade nešto drugo dok, pokazuju to podaci NSZ-a, mladi iskazuju spremnost da nauče nešto novo da bi došli do radnog mesta. Tako je u prvih šest meseci ove godine više od 10.000 nezaposlenih iskazalo spremnost da se uključi u programe prekvalifikacije za poznate poslodavce, što je dvostruko više od mogućnosti obuke koju može pružiti Tržište rada.

Naime, za besplate programe obuke za nezaposlene NSZ ove godine izdvaja 440 miliona dinara i planirano je da ih prođe oko 4.000 radnika, što je više nego upola manje od broja zainteresovanih. Ograničena sredstva sprečiće tako i ove godine NSZ da isprati veliku obrazovnu potrebu nezaposlenih, a samim tim mnogima će uskratiti pravo na to da prekvalifikacijom dođu do tako željenog radnog mesta.

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED-a Violeta Jovanović objašnjava da je najzad svima jasno da je nekadašnji način zapošljavanja, u kojem je posao posle završene škole bio izvesniji, potpuno posrnuo pod teretom tranzicije.

Nezaposlenost je ogromna i to, kako ističe, svi dobro znaju. Ona kaže da privrednici okupljeni u NALED-u kod zapošljavanja najviše zamerki imaju na račun obrazovanja, dodajući da promena školske upisne politike mora biti jedna od važnih stepenica na putu do lakšeg nalaženja posla.

Jovanović kaže da su "članovi NALED-a, po uzoru na neka evropska iskustva, predložili državi razvijanje sistema vaučera. Tim sistemom nezaposleni bi bili u obavezi da prođu program standardizovanih obuka za unapređenje veština, kao što su strani jezici, poslovna komunikacija i računari, da bi unapredili sopstvenu konkurentnost na tržištu radne snage".

"Pravilo je i da nezaposleni koji ne žele da iskoriste mogućnost za obuku u vaučerskom sistemu treba da budu brisani s evidencije jer očigledno ne pokazuju spremnost da rade na razvoju veština i znanja koji bi doprineli njihovom lakšem zapošljavanju. Privrednici okupljeni u NALED-u insistiraju na ovom sistemu ali sada je država na potezu", dodaje Jovanović.

Ona ocenjuje da, kada se govori o zapošljavanju, uvek se nameće i pitanje lične odgovornosti i uloge svakog nezaposlenog u traženju posla pa tako napominje da mladi još dok studiraju mogu pronaći mogućost za radnu praksu da bi stekli potrebne stručne veštine i prva radna iskustva u nekoj realnoj radnoj sredini.