Za povredu na radu obično bolovanje

Beograd -- Zaposlenima koji se povrede na putu od posla do kuće i obratno poslodavac ubuduće neće plaćati punu naknadu, jer se to neće računati kao "povreda na radu".

Pre izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavane su u "povrede na radu", a stručnjaci iz Ministarstva zdravlja kažu da je prihvaćena definicija Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada.

Pomoćnik ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije Petar Bulat kazao je da će ubuduće zaposleni kada se povrede na taj način ići na klasično bolovanje i da se takva povreda neće tretirati kao povreda na radu, kako je do sada bio slučaj kada je poslodavac naknadu kompezovao sa 100 odsto.

"To je definicija MOR-a, odnosno povreda na poslu je kada radnik uđe u preduzeće.Tako, na primer, vodoinstalater kada ode na intervenciju na teren, sam put od kuće do radne organizacije nije povreda na radu, već kad on ode da popravi nešto u drugom kraju grada", naveo je primer Bulat.

Evidencija pokazuje da se najčešće povređuju radnici u industriji i građevinarstvu. Uglavnom se povređuju muškarci između 36 i 55 godina starosti, a najčešće zadobijaju povrede šake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.

On je podsetio da, inače, bolovanje do mesec dana plaća poslodavac, a duže od toga R Z Z O. Takođe je ukazao da nema tačnih podataka o tome koliko ima povreda na radu godišnje i da postoji više podataka i evidencija o tome.

Prema podacima RZZO, ima 20.000 povreda godišnje, Inspekcija rada smatra da ih ima 3.000 do 4.000, a Uprava za bezbednost na radu 1.000 ili 1.600, kazao je Bulat.

On je naveo da je do 2005. godine, prema svim evidencijama, bilo 21.000 povreda na radu godišnje, što, kako je ocenio, nije mali broj. Takođe je ukazao da podaci u svetu pokazuju da u proseku 25 odsto ukupnog broja povreda čine povrede na radu.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga izmena odredbi Zakona je taj što se često povrede od posla do kuće zloupotrebljavaju i što radnik može da se povredi u gradu, a da, na primer, kaze lekaru da se to desilo na poslu.

"Trebalo bi prevenirati (sprečiti) povrede, a ovako se dobija iskrivljena slika o mestima gde treba intervenisati i koje struke zaštititi", kazao je Bulat, dodajući da je sada izmenama u zakonu preciznije definisano šta je povreda na radu.

Pojedni mediji su prethodnih dana preneli da je u odnosu na prošlu godinu, broj povreda na radu smanjen za pet odsto.