Otkupna cena maline 100 dinara

Sastanak, kome je prisustvovao i ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, počeo je nešto pre 21 sat i trajao je skoro šest sati, a proizvođači maline su izrazili nezadovoljstvo zato što razgovorima nisu prisustvovali i trgovci, već samo otkupljivači maline iz ariljskog kraja.

Proizvođači malina, nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 90 dinara za kilogram, već peti dan protestuju na barikadama nadomak Arilja, tražeći da se otkupna cena tog voća poveća sa 90 na 126 dinara po kilogramu.

Proizvodnja maline nije rentabilna, proizvođači loše organizovani

Problem srpskih proizvođača maline i cene tog voća može dugoročno da se reši samo povećanjem proizvodnje i kvaliteta prinosa, što bi obezbedilo profit primarnih proizvođača, hladnjačara i izvoznika, ocenili su stručnjaci.

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da je za rešenje problema u domaćem malinarstvu koji traje godinama, neophodno znatno povećati produktivnost, rentabilnost i ekonomičnost proizvodnje i uspostaviti korektne i uređene odnose između proizvođača, hladnjačara, izvoznika.

Istakavši da problem malinarstva "nije od juče" odirektor Cvijanović je naveo da su glavni uzroci trenutne situacije u toj poljoprivrednoj grani velike prošlogodišnje zalihe, dobar ovogodišnji rod, kvalitet i ponuda, ali i smanjena tražnja na svetskom tržištu, što je uticalo na drastičan pad cene "crvenog zlata" na svetskoj pijaci.

Prema nekim podacima, objasnio je Cvijanović, od prošle godine ostalo je 15.000 tona kvalitetne maline u hladnjačama, ovogodišnji rod je bolji i kvaliteniji u odnosu na 2010, ali je kupovna moć bogatih zemalja značajno pala pa je zbog velike ponude i manje tražnje pala i cena na svetskoj pijaci.

"Prošle godine za malinu 'rolend' na svetskoj pijaci dobijalo se 2,05 ili 2,2 evra po kilogramu a za 'gris' negde oko evro i 45. U julu mesecu 2011. za 'rolend' se dobijalo 1,40 evra što znači da je cena drastično pala", istakao je Cvijanović.

Tradicionalno, problem u Srbiji je i niska produktivnost, rentabilnost i ekonomičnost domaće proizvodnje maline, ukazao je ovaj stručnjak i dodao da bi bila potpuno drugačija situacija kada bi u Srbiji bila veća proizvodnja maline po hektaru i kvalitetnija struktura vocke.

Takođe, odnosi između primarnih proizvođača, hladnjačara, izvoznika, bankara nisu uspostavljeni, a jedino će njihova korektnost i povećanje produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnost proizvodnje, popraviti situacija u malinarstvu, ocenio je Cvijanović.

"Povećanjem prinosa po jedinici površine, smanjujemo značajno cenu koštanja, što obezbeđuje profit primarnih proizvođača, hladnjačara i izvoznika", kazao je on.

Cvijanović smatra da državne subvencije proizvođačima malina nisu realne, jer agrarni budžet nema novca za to.

"Agrarni budžet je toliki, koliki je, i jedino je moguće izvršiti preraspodelu. Ukoliko preusmerite sredstva i date subvencije za proizvodnju maline, odmah će se pojaviti proizvođači jabuka, kuršaka, trešanja sa istim zahtevom, a za to nema novca", kazao je on.

Cvijanović je istakao da vlada i resorno ministarstvo ne mogu da promene trenutnu sitaciju osim da obezbede sredstva da proiyvođači skladištee maline kada je cena niska i čekaju povoljan momenat za prodaju.

Ovaj stručnjak je podsetio da je država obezbedila skladištenje maline, ali da se ta mogućnost malo koristi. U javnim skladištima od raspoložovih 2.950 tona uskladišteno je svega 103 tone maline ili 3,5 odsto tog voća, primetio je Cvijanović.

Stručnak iz Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković slaže se da je neophodno povećati prinose kako bi bila uvećana i zarada malinara.

Stanković smatra da proizvođači maline u Srbiji moraju da intenziviraju proizvodnju i povećaju prinose sa sadašnjih šest na 10 do 12 tona po hektaru (t/ha), ali i da formiraju velike tržne centre koji bi otkupljivali voće i objedinjene količine plasirali na domaće i svetsko tržište.

Otkupna cena maline od 80 do 90 dinara na prvi pogled izgleda skromno, ali ta cena na postojeću proizvodnju od 6.000 t/ha omogućava dobit proizvođačima od 2.500 do 3.500 evra, rekao je Stanković.

"To možda izgleda i malo, ali u sezoni berbe i otkupa javljaju se veće količine maline na tržištu, što u značajnoj meri obara cenu", dodao je stručnjak iz PKS.

Prema Stankoviću, sa prinosom od 12 t/ha proizvođači maline imali bi čistu dobit od 4.500 evra ili 35 dinara po kilogramu.

Početkom sezone, republički Zavod za statistiku procenio je rod maline od 95.565 tona sa 15.750 hektara, odnosno prosečnim prinosom od šest tona po hektar.

"Uzmimo u obzir da je grad oštetio izvesne količine maline realno je očekivati da Srbija trenutno raspolaže sa količinom od više 80.000 tona tog voća", dodao je Stanković.