Dinar se sve češće zarađuje na crno

Ni nadležni i stručni ne mogu da utvrde koliko ljudi u Srbiji radi na crno, ali svi kažu da zbog sive ekonomije svi gube i da je radnika na crno sve više.

U Inspektoratu za rad radi se u tri smene, a na terenu su u prvoj polovini godine konstatovali povećan broj radnika na crno i smanjen broj onih koje je poslodavac posle opomene legalno zaposlio.

"U prvih šest meseci ove godine registrovali smo 3.228 zaposlenih na crno", navode u Inspektoratu.

Ono što muči i poslodavce koji redovno izmiruju poreze jeste upravo nelojalna konkurencija koja ljude angažuje da rade mimo zakona.

Neka procena kaže da između 600 hiljada i 650.000 osoba rade mimo zakona,a da samo u u građevinskoj industriji čak 30 odsto radnika radi a da nije prijavljeno.

Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, kaže da inspektore rada ne izbegavaju samo poslodavci već i oni koji su se odrekli svojih prava.

"Veliki je strah kod zaposlenih jer zanju da posle nadzora postoji realna mogućnost da ostanu bukvalno bez posla. sSdruge strane ima dosta njih koji već rade u nekim firmama, zaposleni su a ne primaju nikakve nadoknade jer njihove firma ne rade. Imamo situacije da su zaposleni angažovani u punom radnom vremenu u jednoj formi, a da imaju dopunski izvor prihoda, recimo pekari danju rade jednu smenu, noću na crno kod drugog poslodavca", kaže Peruničić.

Računica je jednostavna: poslodavcima se više isplati da državi ne plate poreze i doprinose, a radnici se umesto prijavljenog radnog staža i zdravstvenog osiguranja radije opredeljuju za bruto platu na ruke.

U Uniji poslodavaca tvrde da je najveći problem u tome što država od uvođenja fiskalizacije 2003 nije imala nijednu aktivnu meru za suzbijanje sive ekonomije.

"Svuda postoji rad na crno, u EU je prosek 15 posto međutim u Srbiji je sa ekonomskom krizom dostigla nekih 40 odsto BDP. Sržava prećutno pušta sivu ekonomiju jer nema ekonomsko rešenje za razvoj države koji bi išao kroz legalne tokove, pogotovo kada govorimo o jugu Srbije", kaže Dragoljub Rajić.

Mladi, stariji od 40 godina, nekvalifikovani ili izbeglice su najčešći radnici koji rade u dogovoru sa gazdom a ne u skladu sa zakonom.

Tokom leta za dnevnicu se najviše se radi u građevini. Bez obzira na uslove i bez ikakve zakonske zaštite, kaže Goran Rodić sekretar Udruženja građevinara Privredne komore Srbije.

"Objekti koji su rađeni na crno su vrlo nekvalitetni, tu se pokupe ljudi bez struke, bez znanja koji rade takve objekte. Em oštećena država, em kupac je oštećen, em ti radnici koji su radili, a investitor koji je uzeo pare on je nestao. Imate mnogo takvih primera u Srbiji. Ono što smo mi govorili licenciranje inevstirora i firmi bi znatno spasilo ovu našu vrlo probelmatičnu granu niskoakumulativnu od rada na crno. ošetećni su i oni koji rade legalno jer ne mogu da budu konkurentni", objašnjava Rodić.

Procenjuje se da u ovom trenutku u turizmu i ugostiteljstvu 15 posto zaposlenih radi radi na crno. Nešto malo manje, oko 12 posto u frizerskim i servisnim uslugama. Precizni podaci o onima koji rade a da nigde nisu prijavljeni trebalo bi da budu poznati posle najavljenog popisa stanovništva.