Srbija može da izvozi doktore nauka

Čeka nas još jedan nerealno veliki talas doktora nauka, a onda će broj da bude sveden na razumnu meru, napominju u Komisiji za akreditaciju, koja je među prvima i alarmirala državu zbog ovog problema.

Ne čudi što je na evidenciji Zavoda za zapošljavanje uvek po nekoliko ljudi sa „dr“ ispred imena, kada je, recimo, samo Fakultet za menadžment u Novom Sadu, koji je kasnije isključen iz Privredne akademije, za kratko vreme „štancovao“ 150 doktorskih i magistarskih zvanja. Jedan profesor je za četiri godine promovisao 14 doktora nauka, iako je praksa da u toku čitavog radnog veka budu mentori svega deset puta.

Dešavalo se i to da se na jednom privatnom fakultetu na svakih 20 dana branila po jedna disertacija. Na državnim fakultetima se promoviše nekoliko doktora godišnje.

I dok stručnjaci strahuju za kvalitet doktorskih studija na privatnim fakultetima, na državnim je najveći problem odugovlačenje, pa doktorske studije neretko traju i duže od decenije. Veliki broj upiše, a onda odustane od sticanja najvišeg naučnog zvanja. Prema podacima Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, broj mesta na doktorskim studijama državnih univerziteta ove školske godine iznosio je 2.578, a, recimo, u 2009. godini zvanje doktora dobilo je 557 stručnjaka.

Akreditovane doktorske studije u Srbiji godišnje upiše oko 3.000 akademaca, objašnjava Vera Vujčić, predsednica Komisije. Od tog broja oko sedam odsto ih je na privatnim fakultetima, a 93 na državnim.

"Ovaj broj je realan i fakulteti sada poštuju odredbe novog zakona o visokom obrazovanju. Očekujemo još „repova“ hiperprodukcije najviših naučnih zvanja, jer je svima koji su upisali po starim programima prvobitni rok za odbranu disertacije sa 2012. godine dodatno produžen", kaže Vera Vujčić.

A da se ne bi više ponovilo masovno deljenje doktorata, dodaje, pravila su čvrsto postavljena. Fakultet može da ima samo predviđeni broj doktoranada, koji je uslovljen brojem mentora i radova godišnje.