Lažna bolovanja odmor od posla

Beograd -- Prosečan zaposleni u Srbiji,godišnje koristi oko 25 dana bolovanja, dok, recimo, slovački radnici koriste dvostruko manje dana za lečenje.

Dragoljub Rajić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je u zapadnoevropskim državama situacija je još drastičnija, pa jedan nemački radnik u proseku samo osam dana godišnje zbog bolesti odsustvuje s posla.

Ipak, male plate u privredi sigurno su, kako kaže Rajić, jedan od razloga za manjak entuzijazma koji donosi manju produktivnost zaposlenih.

"Nije normalno da radnici u proizvodnji imaju za 10.000 dinara manje plate od zaposlenih u javnim službama kojih ima mnogo, a ništa ne proizvode, već žive na teretu tuđeg rada. Iz tog razloga ljudi osećaju otpor prema poslu i eventualnom ispunjenju norme, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su postojale velike zloupotrebe vezane za odlazak na bolovanje. Dok jedan broj zaposlenih strepi od odlaska na bolovanja zbog straha od gubitka posla, drugi zloupotrebljavaju ovo pravo.

"Preduzetnici koji su kupili neka državna preduzeća žalili su se da su imali po čak 100 fiktivno zaposlenih ljudi koji se nikada nisu pojavili na poslu, već su bili mesecima, pa čak i godinama, bili na bolovanju. Od drugih radnika su saznali da nikada nisu ni dolazili na posao. Firma im nije plaćala doprinose pa su novi vlasnici morali da plate ovaj dug državi i to za radnike od koje niko nikada nije imao koristi", kaže Rajić i dodaje da se i danas dešava da zaposleni u građevinskim firmama odu na bolovanje po dva, tri meseca, a za to vreme majstorišu kod drugog poslodavca.

Prema njegovom mišljenju, veoma je teško dokazati da je radnik zloupotrebio bolovanje, jer po našem zakonu poslodavac mora da ima svedoka ili dokaz da je radnik u to vreme radio na nekom drugom mestu.

Ukoliko želi da stvari „istera do kraja” poslodavac bi trebalo da angažuje neku osobu da prati zaposlenog. Takođe, neko mora da radi posao zaposlenog koji je na bolovanju, što takođe košta. Da bi se ova situacija rešila, po sadašnjim Zakonu o radu, kako kaže Rajić, neophodno je mnogo novca i vremena pa mnogi, posebno strani investitori, unapred odustaju od gonjenja nesavesnih radnika.