Hoće li iko zaustaviti franak?

Guverner švajcarske centralne banke Filip Hildebrand se nada da neće dugo. Jačanje valute njegove zemlje ili „zlata deviznih tržišta“, kako je još zovu, nastavljeno prethodnih dana, zaustavljeno je juče na 1,0848 franaka za evro.

Od početka ove godine do najnovijih potresa na svetskim tržištima franak je prema evru ojačao za 15 procenata, a od 2007. godine do danas za jednu trećinu. Pravilo je: kad je svetska ekonomija u krizi, franak je u naponu snage.

Jer se svi, koji to mogu, od krize spasavaju bekstvom u franak.

Švajcarska centralna banka je na svome sajtu objavila da najnovije jačanje franka i sa tim vezano zaoštravanje monetarne situacije neće gledati skrštenih ruku nego će dalje oboriti tromesečni libor (sa 0-0,75 na 0-0,25 ) i povećati likvidnost švajcarskog bankarskog sektora novom količinom franaka u prometu - rast sa 30 na 80 milijardi franaka. Ove su mere tek juče dale neke minimalne rezultate.

A ni raniji monetarni pokušaji: švajcarska centralna banka je tokom 2009. i 2010. godine dala 200 milijardi franaka za kupovinu stranih kartija od vrednosti - nije zadržala franak na nivou od 1,40 franaka za evro.

U prvoj polovini 2011. godine na kursne razlike je dala 11,7 milijardi franaka. Švajcarska privreda se još vrlo dobro drži, ali je u velikoj opasnosti. Na velikom su dobitku vlasnici švajcarskih državnih obveznica.

Onaj ko je krajem 2010. godine kupio dvogodišnje švajcarske vrednosne papire zaradio je do sad 16 odsto, a onaj ko ima desetogodišnje švajcarske državne obveznice inkasirao je ove godine 20,5 odsto.

Što se običnih smrtnika tiče, na taj su se jaki model u pretkrizno vreme naročito primili Mađari i Poljaci, pa je čak dve trećine kredita namenjenih kupovini nekretnina bilo indeksirano u švajcarcima.

Građani Srbije su bili samo malo trezveniji: poslednjeg dana aprila ove godine stambeni krediti su iznosili ukupno 242,9 milijardi dinara, od čega je 40,2 odsto bilo indeksirano u švajcarcima.

Od decembra 2009. godine sklonost švajcarcima u stalnom je padu, kažu u Narodnoj banci Srbije, pa je iznos ukupnih kredita indeksiran u najstabilnijoj valuti na svetu, smanjen u Srbiji tokom 2010. godine za 83 miliona franaka ili za 6 odsto, a od januara do kraja aprila ove godine za još 27 miliona franaka ili 2,1 odsto.

Ne samo Mađarska i Poljska nego su se i mnoge države u regionu suočile sa takvim finansijskim problemima svojih građana vezanih kreditom za švajcarce da su morale nešto da preduzmu iako se radi o privatnom dugu i problemu.

Narodna banka Srbije ima moralno pravo da se u ovoj stvari drži i pomalo uzdržano pošto je, nezavisno od toga ko joj je bio na čelu, stalno upozoravala građane da se od švajcarskog franka drže podalje. I ovom se prilikom potvrdila slobodna teza da naš narod najbolje razume, metaforično rečeno, batinu, pa je NBS praktično javnim vapajima pozvana da građanima zabrani da se finansijski samoubijaju i zadužuju u prejakim francima. I krajem juna ove godine je i zabranila.