Hladnjačarima uz maline i doplata

To tvrde malinari koji su prethodna dva dana protestovali kod Arilja, tražeći da otkupna cena tog voća bude 126 dinara po kilogramu.

Predsednik Udruženja proizvođača maline Vilamet Dragan Bogdanović rekao je da malinari neće odustati od zahteva za povećanje otkupne cene na nivo prošlogodišnje, ali da su za sada odustali od dolaska u Beograd.

Ukoliko im niko ne izađe u susret, probiće barikade. Prema njegovim rečima, seljaci nisu želeli da razgovaraju o ponudi koju je predstavnik Ministarstva poljoprivrede naveo kao moguće rešenje, a to je da proizvođači dobiju 55 odsto od cene maline koja se ostvari na tržištu, a 45 odsto da ide hladnjačama.

Proizvođači malina kažu da je dodatni problem to što su se već zadužili kod hladnjačara uzimajući đubrivo i pesticide za zaštitu.

“Nema proizvođača maline koji se nije zadužio kod nekog hladnjačara. Svi su unapred uzeli đubrivo, zaštitu, pa i nešto od materijala potrebnog za zasade. Ukoliko ostane ova cena od 90 dinara, proizvođači će čak dugovati hladnjačarima”, kaže Bogdanović.

Tržište diktira cenu

S druge strane, savetnik ministra za poljoprivredu Jovan Mirosavljević kaže da se unazad nekoliko godina proizvodnja malina iz godine u godinu povećavala jer su proizvođači proširivali svoje zasade.

“Potražnja za malinom u svetu je oko 500.000 tona, a proizvede se ukupno oko 560.000 tona. Najveći svetski proizvođači su Poljska i Čile, koji prvi plasiraju robu na tržište. Malina iz Čilea se po našem vremenu bere u rano proleće, što je uticalo da ove godine kod naših hladnjačara ostane zaliha. Inače, prošle godine na otkupnu cenu kod nas uticalo je to što je Čile pogodio jak zemljotres, pa je rod malina bio slab”, objasnio je Mirosavljević.

U Ministarstvu poljoprivrede objašnjavaju da je država subvencionisala izgradnju skladišta za maline i da se u njima nalazi svega oko 3.000 tona tog voća.

Kolika je realna otkupna cena?

Prema rečima profesora dr Svetislava Petrovića, koji je objavio i knjigu o proizvodnji maline, proizvodnja tog voća košta 1,1 evro po kilogramu. “Na jedan hektar sa prosečnim prinosom od 10 tona za proizvodnju je potrebno da se uloži oko 10.950 evra. U tu cenu su uračunati ručni i mašinski radovi, organska i mineralna đubriva, zaštita maline, radna snaga, amortizacija, kanap za vezivanje maline i nepredviđeni troškovi”, objašnjava on.

Najviše novca je potrebno za radnu snagu, koja košta 6.580 evra. Za razna đubriva i za zaštitu maline potrebno je po 700 evra.

Amortizacija je 1.380 evra. Cena od 90 dinara na 10 tona maline izlazi 900.000 dinara i predstavlja gubitak proizvođačima više od 1.000 evra po hektaru, kaže Petrović.