Najpodmićeniji državni službenici

Beograd -- Privatizacija i javne nabavke bile su prava meka za korupciju. Nije manjkalo ni podmićivanje lekara, policije, inspekcije, šalterskog radnika, nastavnika.

U Ministarstvu pravde kažu da se ova krivična dela u poslednjih nekoliko godina rasvetljavaju na veliko, ali i da su teška za dokazivanje.

Statistički podaci govore da je najveći broj krivičnih prijava podnet protiv zaposlenih u društvenim i privatnim preduzećima (7.709), slede javna preduzeća poput EPS, „Srbijašuma“, NIS...(1096), a u ovoj „trci“ na trećem mestu su zaposleni u organima državne uprave i lokalne samouprave (662).

Tokom proteklih pet godina zbog korupcije su „odgovarali“ 351 policajac, 343 lekara, 297 nastavnika, 175 carinika, 160 sudija, sudskih veštaka i advokata, 55 poreskih inspektora.Najviše korumpiranih je otkriveno na teritoriji Beograda (3.370 osoba), sledi Šabac (1417), Smederevo (1277), Vranje (1086), Kragujevac (965).

Najmanje korumpiranih otkriveno je na teritoriji Prijepolja (124), Pirota (199) i Kikinde (221). U ovom periodu 1.747 osoba je završilo u pritvoru.

Gotovo 90 odsto onih koji su završili na optuženičkoj klupi je i osuđeno.

U poslednjih pet godina, od 1. januara 2006, zaključno sa 30. junom ove godine, MUP Srbije je podneo 10.129 krivičnih prijava protiv 18.264 osobe, koje su bile osumnjičene da su počinile ukupno 26.870 dela iz oblasti korupcije. U isto vreme 1.747 osoba je uhapšeno.

Najviše je bilo zloupotrebe službenog položaja (11.314), slede falsifikovanje službene isprave (7.040), pronevera (1.910), neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i drugih pogodnosti (1.549), primanje (639) i davanje mita (525).

Većinu ovih krivičnih dela iz oblasti korupcije prati mito, posebno kada je reč o zloupotrebi službenog položaja “ kaže Dragan Galjak, načelnik Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala Uprave kriminalističke policije MUP Srbije.

On navodi da je dokazivanje davanja, odnosno primanja mita je umnogome otežano, zato što se takve stvari retko prijavljuju, jer su obe strane zainteresovane da završe „posao“.

Prema rečima Galjaka, onaj od koga se traži mito često je u nedoumici da li da prijavi slučaj ili da ćuti, plati i završi posao. Jer, ako i prijavi da je dao mito - i sam snosi krivičnu odgovornost. Ovakva zakonska pretnja često otežava policijski rad. Malo je onih koji su spremni da rizikuju.