Ćirić: Sada preti drugi udar krize

Postoji realna opasnost da se globalna ekonomska kriza prelije i u Srbiju, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.

Srbija

Izvor: Novosti

Petak, 29.07.2011.

00:05

Default images

On kaže da je u toj situaciji važno da bankarski sektor ostane stabilan.

"Bilo bi dobro kada bi se ponovo sa svetskim bankama koje imaju vlasništvo u domaćim poslovnim bankama postigao dogovor poput onoga koji je pre nekoliko godina ostvaren u okviru Bečke inicijative", dodaje Ćirić.

Ministar ekonomije objašnjava da je "važno obezbediti da banke garantuju nivo plasmana u Srbiju. Obavio sam više razgovora sa predstavnicima ovdašnjih banaka i zasada je nivo njihovih plasmana visok i stabilan. Ali, ipak, treba se pripremiti i za mogući, lošiji scenario". "Razvijene zemlje Zapada, poput Nemačke, već su prevazišle taj drugi udar krize. Ali, jasno je da sada ozbiljnije probleme imaju države koje su u našem okruženju, poput Grčke ili Italije", smatra Ćirić.

Na pitanje da li će Vlada pripremiti neki plan koji bi zaštitio srpsku ekonomiju od jačeg udara krize, on kaže da se razmišlja i o tome. "Jasno je, a to je potvrdio i MMF u svom izveštaju o Srbiji, da je odluka države da subvencioniše deo kredita za privredu i građane značajno doprinela rastu privredne aktivnosti u prethodne dve godine", navodi Ćirić.

Osim visokih poreza i doprinosa, vlasnike firmi u Srbiji, definitivno, brine devizni kurs... Ministar ekonomije objašnjava da svaki razgovor koji ima sa privrednicima kao jednu od tema ima stabilnost deviznog kursa.

"Jasno je da su oni svesni da kurs utvrđuje tržište, ali je takođe jasno da se mora obezbediti stabilnost, odnosno da se mora sprečiti situacija da kurs oscilira 20-30 odsto mesečno. Tu vrstu nestabilnosti deviznog kursa privreda jednostavno ne može da podnese", kaže on.

Ćirić smatra da je "realno da godinu završimo sa prilivom direktnih stranih investicija između dve i 2,5 milijarde dolara. Zvanični podaci kažu da je samo za prva tri meseca u zemlju ušlo nešto više od 600 miliona dolara investicija. Postoji interesovanje stranih investitora za ulaganja, a valja napomenuti da će investicija Fijata u ovoj godini biti preko 600 miliona evra, što, takođe, ulazi u vrednosti novih stranih investicija".

On kaže da "investitori sada uglavnom pokazuju interesovanje za poljoprivredno-prehrambeni, metalski, mašinski, automobilski i sektor informaciono-komunikacione tehnologije. Dominantno ulaganje baš u ove sektore prisutno je od vremena kada je Vlada, kroz programe Ministarstva ekonomije i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, odlučila da finansijski podrži te investicije".

"Možemo, tako, reći da se u Nišu, za kratko vreme, dogodio pravi investicioni bum, s obzirom na to da je tamo pokrenuto 20 projekata kroz koje će se u ovom gradu zaposliti više od 5.000 ljudi", objašnjava ministar ekonomije.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 22

Pogledaj komentare

22 Komentari

Možda vas zanima

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji? 35
Svet

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji?

Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.

8:11

18.4.2024.

1 d

Podeli: