Dinar usputna šteta zaduživanja

Beograd -- Koliko će dinar vredeti u julu, pošto se Ministarstvo finansija zaduži prodajom svojih hartija od vrednosti za novih 700 miliona evra?

Izvor: Politika
Podeli

Hoće li domaća valuta, posle emitovanja obveznica u vrednosti 54 milijarde dinara i 150 miliona indeksiranih u evrima, ponovo da ojača na ispod 100 dinara za jedan evro?

Državne obveznice postale su glavno i jedino objašnjenje za kolebanje vrednosti domaće valute, a datumi njihovog emitovanja i dospeća povod za svojevrsnu kladionicu o tome koliko će dinar da vredi.

Da li su monetarna politika centralne banke i fiskalna koju vodi vlada u konfliktu? Ekonomista Ivan Nikolić nema dilemu da jesu. Jer, dok centralna banka smiruje tražnju, vlada je obveznicama, jer se zadužuje, povećava.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da je dinar stabilan i da su pomeranja kursa, a to je poslednjih dana bilo njegovo slabljenje, posledica dospevanja na naplatu državnih hartija od vrednosti indeksiranih u evrima. Šoškić je kazao da je prilikom emitovanja tih hartija izvršen pritisak na jačanje dinara, a kod dospeća na slabljenje, nakon čega se kurs brzo vraća u normalu. S obzirom na to da Srbija ima fluktuirajući devizni kurs i pomeranja naviše i naniže su, kaže, normalna pojava. Šoškićevo upiranje prsta u državne dužničke papire kao krivca za svako pomeranje kursa, u delu ekonomske javnosti shvaćeno je kao guvernerovo nezadovoljstvo što mu vlada na ovaj način „kroji” monetarnu politiku. Mada je, istini za volju, guverner nadležan za obuzdavanje inflacije, a ne za kurs, vrednost domaće valute i te kako utiče na rast cena na malo.

"NBS preko svojih repo operacija povlači likvidnost sa tržišta i tako utiče na smanjenje tražnje i inflaciju dok Ministarstvo finansija radi sasvim suprotno, jer obveznicama koje emituje pokazuje da joj je interes potrošnja. U takvoj situaciji jačanje dinara je samo kolateralna šteta. Sve to otežava poziciju guvernera kome je i inače problem veliko prisustvo evra u monetarnom sistemu", kaže Nikolić.

Nikolić ukazuje da će kupci državnih papira i dalje biti stimulisani zbog državne potrebe za likvidnošću što će stvarati pritisak na jačanje dinara, ali i na restriktivnost monetarne politike dok će, s druge strane, uvećani spoljnotrgovinski deficit zahtevati nova sredstva za finansiranje što će praviti pritisak da dinar oslabi.

Zbog toga se nameće pitanje koliko sadašnja restriktivna monetarna politika može da utiče na inflaciju kada je sve druge „politike” poništavaju. On kaže i da obveznice samo kratkoročno mogu da utiču na jačanje dinara, a da dugoročnije sve karakteristike srpske privrede ukazuju da će domaća valuta da slabi.

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora "Sosijete ženeral” banke kaže da 150 miliona koji su na 18 meseci emitovani u evrima nisu imali nikakvog uticaja na kurs, jer se uplaćuje direktno strana valuta. "Sledeće izazove za kurs mogli bismo imati uoči emisije osamnaestomesečnih zapisa, 12. jula, i naravno pred emisiju godišnjih zapisa krajem jula, koji bi mogli biti interesantni ulagačima, pre svega, zbog primamljivih rokova", kaže Miladinovska.

Guverner Dejan Šoškićje rekao da će „ako budu uočeni špekulativni potezi koji bitno odudaraju od fundamentala, koje određuju tržišni devizni kurs, NBS zadržati slobodu da interveniše, ali da neće preuzimati bilo kakvu vrstu obaveze da će braniti specifični nivo kursa, jer je to u suprotnosti sa ciljanjem inflacije i sa fluktuirajućim deviznim režimom”.

U bankama kažu da na našem tržištu ne može biti govora ni o kakvim špekulacijama. Iz sasvim prostog razloga – tržište je „plitko” i transakcije od 20 miliona evra mogu da izazovu pomeranje kursa. S druge strane, banke kao strani investitori u državne dužničke hartije i te kako imaju interesa da dinar bude jak, jer kada dinarske obveznice stignu na naplatu, zbog jakog dinara više evra mogu da kupe.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 8818 idi na stranu