Fiksni kurs rešenje, ali na papiru

Henke, profesor primenjene ekonomije na Džon Hopkins univerzitetu, preporučio je Srbiji da uvede fiksni kurs jer bi to na najbolji način obezbedilo stabilnost dinara u odnosu na evro.

Američki stručnjak, koji je 1990. bio savetnik potpredsednika vlade SFRJ Živka Pregla, u kabinetu kojim je predsedavao Ante Marković, je na okruglom stolu u Ekonomskom institutu, pored insistiranja na uvođenju valutnog odbora (što podrazumeva fiksni kurs), ocenio i da su ključni faktori razvoja jasna strategija, od koje nema odstupanja kada se jednom krene u primenu, i brzina njenog sprovođenja. Priznati američki stručnjak najviše se zadržao objašnjavajući zašto se zalaže za uvođenje valutnog odbora. On kaže da bi u tom slučaju Srbija imala samo kursnu umesto monetarne politike, koja bi bila prioritet centralne banke.

“Ovakva ideja postojala je za Jugoslaviju pre 20 godina, ali sada je isto tako relevantna i za valutu Srbije. To bi bilo najbolje rešenje. Na sličan način uveden je valutni odbor 1997. godine u Bugarskoj. Srbija bi imala sto odsto rezervi u evrima, koje bi obezbeđivale stabilnost domaće valute”, istakao je Henke.

On veruje da bi uvođenjem valutnog odbora opao nivo kamatnih stopa, što bi popravilo likvidnost privrede.

“Kada je Bugarska uvela valutni odbor, za samo mesec dana kamatne stope pale su za oko osam odsto. Tadašnji bugarski predsednik rekao je da bi ova zemlja teško ušla u EU da se tada nije odlučila na ovaj korak”, naglasio je Henke, i dodao da bi za Srbiju bilo veoma teško i komplikovano da jednostrano uvede evro na sličan način kao što je to učinila Crna Gora, pre svega iz političkih razloga.

Ekonomisti: Nerealno

S druge strane, eminentni srpski ekonomisti smatraju da fiksiranje kursa dinara prema evru ne bi bilo izvodljivo.

Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije pokušavao je da gostu iz inostranstva objasni da tako nešto u našoj zemlji nije moguće. Političari na Balkanu su izgradili karijere na rastu javnog sektora, odnosno povećanju državnih rashoda, kazao je Begović. Dodao je i da se ne seća da je u Bugarskoj neko uspeo da ponovo osvoji vlast.

“Uvođenje valutnog odbora je možda moguće u uređenim baltičkim zemljama gde je moguće napraviti znatna fiskalna prilagođavanja, ali ne i na Balkanu”, smatra Begović.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, takođe je ubeđen da je monetarna politika ciljane inflacije mnogo bolja za Srbiju od fiksiranja kursa.

On je podsetio profesora Henkea da je Srbija tokom krize morala da zamrzne plate i penzije. Realno, lična primanja građana pala su za petinu. Da je kojim slučajem naša zemlja tada imala valutni odbor morala bi plate i penzije nominalno da smanji za 20 odsto. Što je, prema Petrovićevoj oceni, u Srbiji politički neizvodljivo.

“Politika ciljanja inflacije daje mnogo više elastičnosti finansijskom sistemu. Za Srbiju je bolje da se kroz promenu kursa, slabljenje dinara obavi deo prilagođavanja. U slučaju valutnog odbora kurs je fiksiran i prilagođavanje je jedino moguće kroz smanjenje plata i cena što znači veliku recesiju”, kazao je Petrović.