"Slobinu kuću" vratiti vlasnicima

Sudska odluka po kojoj se vila na Dedinju oduzima porodici Milošević dala je tračak nade ljudima koji godinama iščekuju donošenje zakona o restituciji

Srbija

Izvor: B92

Petak, 17.06.2011.

00:05

Default images

Sa ovom presudom poklopile su se i najave Vlade Srbije da će zakon o restituciji biti usvojen ubrzano, zbog pritisaka koji stižu iz Evropske unije.

Zemljište u Tolstojevoj 33, koje je Milošević pripojio prostoru u Užičkoj 34, nekada je pripadalo sestrama Gece Kona.

Većina kuća na Dedinju je oteta posle Drugog svetskog rata, a među njima je i dom kneginje Jelisavete Karađorđević, koja polaže pravo na vilu u Užičkoj 1, gde je trenutno smeštena ambasada Crne Gore. "Svako ko je ukrao ili oteo nekome kuću treba da je vrati. Kuća koju sada koristi ambasada Crne Gore je u vlasništvu države Srbije i naravno da bih bila srećna da mi se vrati", kaže Jelisaveta Karađorđević.

Ona napominje da u stanu u kojem živi ne može da primi unuke koje bi volela da viđa češće, kao ni ćerku i sina, koje bi rado dovela da uče srpski. "Ne gajim puno nade. Oni to obećavaju svake godine. Naša omiljena reč je 'polako', a to polako može da znači i 50 godina", kaže Jelisaveta Karađorđević.

Kneginja kaže da je suočavanje sa istinom najteži srpski problem i umesto da idemo napred, vrtimo se ukrug.

Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, kaže da je na sastanku sa Božidarom Đelićem bilo govora o usvajanju zakona o restituciji, a najavljena je i javna rasprava kako bi se cela procedura ubrzala. Međutim, problem je u tome što još ne postoji ni nacrt zakona na osnovu kojeg bi rasprava mogla da bude pokrenuta.

"Sastanak je bio održan u Narodnoj skupštini, u okviru foruma pod nazivom 'Ispravljanje istorijske nepravde'. Ne verujem da će uraditi ono što mi zahtevamo, a to je naturalna restitucija, vraćanje imovine koja nam je oduzeta", procenjuje Dragana Milovanović.

Ona ističe da je za vlasnike oduzete imovine neprihvatljivo da država „prebije" dug prema starim vlasnicima pomoću obveznica, koje bi bile naplaćene ko zna kada, a to ni Evropska unija ne bi prihvatila.

"Imovina koju je iz raznih razloga nemoguće vratiti država bi morala da nadoknadi iz svojih fondova. Podsećam da je Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama u primeni od 2006. godine. Ako postoji pravo za određenu grupu građana, u ovom slučaju predstavnike crkve, ona mora da važi za sve, pa i za nas", govori Dragana Milovanović.

Pored upornog odbijanja da usvoji zakon, država je napravila i druge propuste, kao što je loša evidencija objekata koji su oteti. Milovanovićeva procenjuje da sam proces restitucije ne bi bio preveliki teret za državu jer je samo 20 do 30 odsto naslednika otete imovine još živo, dok bi jedini već trošak bio odvojen za rad Agencije za restituciju.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 10

Pogledaj komentare

10 Komentari

Možda vas zanima

Konačno, stiže prvih šest 27
Region

Konačno, stiže prvih šest

Prvih šest od ukupno 12 borbenih aviona Rafal F3-R u Hrvatsku bi trebalo da sleti u četvrtak, 25. aprila, a avione će iz Francuske do baze Pleso dovesti hrvatski piloti koji su se oko godinu dana obučavali u Francuskoj.

10:23

23.4.2024.

22 h

"Zbogom dolaru" 27
Svet

"Zbogom dolaru"

Rusija i Kina su sprovele skoro potpunu "dedolarizaciju" ekonomskih odnosa, a udeo ruske rublje i kineskog juana u trgovinskim obračunima između Moskve i Pekinga je veći od 90 odsto.

19:53

22.4.2024.

1 d

Podeli: