Kuršlus Vlade i NBS plaćaju građani

Oni objašnjavaju i da je NBS samostalna u donošenju odluka, pa je tako nemoguće da bilo ko drugi, osim same centralne banke, ospori ovu odluku.

Ekonomista Miroljub Labus ističe da je ovako loša mera rezultat pogrešne monetarne politike NBS. "NBS će oboriti inflaciju, ali to će nas mnogo koštati, imaćemo izgubljena radna mesta i urušen privredni sistem", kaže Labus.

On naglašava da je NBS nezavisna institucija koja samostalno vodi monetarnu politiku. "Dogovor između NBS i Vlade postoji, i to da se usaglase u vođenju monetarne i fiskalne politike. Međutim, u slučaju sukoba centralne banke i vlade u drugim zemljama treće telo, najčešće parlament, presuđuje. To nije slučaj i u Srbiji. Po zakonu nema nikoga ko je iznad NBS i ko bi mogao da ospori njene odluke", navodi Labus.

Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da će odluka o povećanju učešća znatno otežati dobijanje stambenog kredita i rešavanje stambenog pitanja građana. "I sa učešćem od 10 odsto korisnik kredita morao je da računa i na dodatne troškove, pa se to učešće pelo na oko 15 odsto. A sa novom odlukom NBS ono će iznositi minimum 25 odsto, što je prevelika suma", ističe Nikolić.

U Građevinskoj direkciji Srbije, koja gradi oko 3.700 stanova u voždovačkom naselju Stepa Stepanović kažu da će se odluka NBS loše odraziti na ovaj projekat, ali i na sve građevinske projekte u Srbiji.

"Oko 95 odsto naših kupaca kupuje stanove iz kredita. Teško im je da izdvoje i minimalnih 10 odsto za učešće. Veliki broj kupaca teško je podneo i ovogodišnje povećanje učešća sa pet odsto na deset odsto kod subvencionisanih kredita, tako da bi povećanje na 20 odsto bilo katastrofalan udarac na njihov budžet. Odluka NBS mogla bi da ugrozi rešavanje stambenog pitanja skoro 5.000 porodica", navode u Građevinskoj direkciji Srbije, koja je sklopila 750 ugovora za kupovinu stanova.

Inače, trenutno imaju 1.800 stanova u ponudi i kažu da kupci koji su rezervisali stanove za sada nisu otkazali rezervacije već čekaju ishod razgovora predstavnika vlade i NBS.

Interesantno je da u BiH i Hrvatskoj centralne banke uopšte ne uslovljavaju visinu učešća za stambene kredite, već odluku o tome prepuštaju poslovnim bankama.

Uz ove mere jeftinije biti podstanar

Agenti za nekretnine smatraju da će se nova mera Narodne banke loše odraziti na tržište, jer će mali broj građana moći da podigne kredit. Jer za stan od 60. 000 evra treba spremiti 12. 000 evra učešća i najmanje 2.000 evra za troškove obrade kredita.

Podatak da kupci stanova u proseku ulažu oko 35 odsto depozita, koji je guverner Dejan Šoškić upotrebio kao argument pri povećanju stope obaveznog učešća Nedeljko Malinović, vlasnik agencije za nekretnine Legat, objašnjava činjenicom da je reč o proseku za celu Srbiju, u kojoj su nekretnine mnogo jeftinije.

"U unutrašnjosti možete da kupite pristojan dvosoban stan za 40. 000 evra i date veće učešće. U Beogradu za taj iznos ne možete da dođete ni do garsonjere. Malo je onih koji mogu da izdvoje veće učešće od propisanog", kaže Malinović.

On navodi podatak Privredne komore Srbije, prema kome je proteklog meseca u Beogradu prodato samo 20 stanova, a ukoliko bude primljena odluka centralne banke, taj spisak će, smatra, biti dosta kraći.

Katarina Lazarević, vlasnik agencije za nekretnine Alka, kaže da se ljudi, u strahu od gubitka posla, i onako teško odlučuju da uzimaju kredite. Njena agencija je od početka godine prodala samo tri stana, koji su plaćeni putem bankarskog zajma.

"Puno onih koji su uzeli stanove na kredit, pokušavaju da ih prodaju, vrate dug bankama i odlaze u podstanare. Kirije za iznajmljivanje su pale, pa su postale skoro duplo niže od rate za kredite", kaže Lazarevićeva.

Ona ne vidi opravdanje za povećanje obaveznog učešća, jer država gubitkom kupaca stanova ostaje bez značajnog prihoda koji ubira od poreza na prenos apsolutnih prava i urušava građevinsku industriju.