Sindikat štiti radnike na izborima?

Orbović navodi da su sindikalci nezadovoljni odnosom vodećih stranaka prema radnicima i da traže novi model u zaštiti interesa zaposlenih.

"S obzirom na to da su zaposleni jedna od najvećih grupacija u društvu, potpuno je logično da bismo mogli da se politički angažujemo. Ovo je samo ideja, odluka još nije doneta", rekao je Orbović.

Predsednik SSSS objašnjava da bi sindikat mogao da napravi stranku, nastupi kao grupa građana ili podrži neku drugu stranku. "Niko ne kaže da će sam sindikat sigurno postati stranka, ali ćemo sigurno biti aktivni na narednim izborima", poručio je Orbović. Ističući da sindikati po svojoj prirodi imaju i političku ulogu i da oni već učestvuju u političkom životu kroz kontakte sa strankama, kroz izražavanje stavova o političkom i ekonomskom stanju u zemlji, kroz rad Socioekonomskog saveta, Darko Marinković, profesor Univerziteta Megatrend, dodaje da sindikat ima pravo i da osnuje partiju, ali da to ne može da bude zamena za izvorno sindikalno delovanje. I nikako ne bi smelo da bude pokriće za neuspeh sindikata.

„Slažem se sa Orbovićevom ocenom da se postojeće političke opcije, od kojih se neke zovu socijaldemokratske, ne bore za interese i prava zaposlenih, ali to je pitanje odgovornosti i sindikata. On kao lider sindikata ne može da ostane na toj konstataciji – on mora da pronađe način da sindikat ojača (da ga kadrovski, politički, stručno obnovi, da unapredi njegovu društvenu moć), jer ne može slab sindikat da zameni političkom strankom”, ukazuje Marinković.

Koliko su na ovakvu ideju u SSSS-u možda uticali razni sindikalni protesti poslednjih meseci, počev od dvomesečnog štrajka dela prosvetnih radnika do aktuelnog protesta kragujevačkih oružara? Marinković je siguran u uticaj „tog rastućeg socijalnog naboja koji nema odgovarajuću reakciju političke vlasti, jer vidimo da se politička, ekonomska i socijalna situacija zaoštrava”.

Analitičari Vladimir Goati i Dejan Vuk Stanković kažu da bi najava mogućeg političkog angažmana SSSS-a mogla da ima značajan uticaj na političku scenu Srbije.

„Aktuelne političke stranke ne komuniciraju na pravi način sa radničkim slojem. U ovom vremenu brutalnog i traljavog uvođenja kapitalizma prava radnika su poprilično ugrožena, a država, partije i sindikati nisu pronašli način da ih na adekvatan način zaštite”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Sociolog Vladimir Goati je rekao da „još nije izvesno za koju političku struju bi sindikati mogli da se opredele, proevropsku ili tradicionalnu” i da očekuje da bi nakon SSSS-a odluku o političkom angažovanju mogla da donese i druga veća sindikalna organizacija Nezavisnost. „Teško da će ovaj drugi sindikat moći da opstane ukoliko tako nešto ne uradi”, smatra Goati.

Stranke nisu imune na radničke glasove

Ministar Rasim Ljajić, lider Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da je sazrelo vreme da dođe do čvršće saradnje stranaka leve orijentacije i sindikata.

„Sigurno je da ovako rascepljeni i podeljeni slabimo taj politički blok i mi kao stranka spremni smo za najčvršći oblik saradnje sa sindikatima na sledećim izborima. Ali to na kraju zavisi od njihove odluke”, ističe Ljajić i dodaje da je prirodno da dođe do ukrupnjavanja političkih stranaka levog političkog spektra, što podrazumeva saradnju sa sindikatima. Navodeći da sindikati u svetu funkcionišu zajedno sa političkim partijama, i to uglavnom levičarskim, potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da predstavnici sindikata jesu deo rukovodećih struktura stranaka.

„DS duže vreme razmatra model uključenja sindikata u svoj rad kako bi se čuo glas sindikata i bitno uticao na kreiranje politike. Ja ne mislim da naša stranka ne štiti interese zaposlenih. Naprotiv, mislim da smo u nemogućim vremenima krize upravo donosili takve odluke koje su pre svega socijalno pravedne”, naglašava ona.

A Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, bio je ironičan govoreći da je „Orbović idol svih mladih i starih u Srbiji i da će imati više od 60 odsto na prvim izborima”.

„Sindikati treba da se bave sindikalnim poslom, a stranke da se bave svojim poslom”, odgovorio je Vučić na pitanje da li bi možda za SNS bila prihvatljiva formalna predizborna saradnja sa SSSS-om.

Radnici se osećaju prevarenim

Sociolog dr Srećko Mihailović, koji se već godina bavi istraživanjima o sindikatu, kaže da su radnika svi izigrali i da je ovo zapravo očajnički pokušaj da se nešto učini kako bi se ostvarila veća prava. "Pre svega do toga dolazi što mi imamo političke stranke koje nisu u stanju da se drže dogovora . Potpisano je nekoliko sporazuma partija i sindikata, jer sve stranke pred izbore koketiraju sa sindikatima a kada se oni završe onda bude puj- pike ne važi. Ova ideja je jednostavno reakcija na tu situaciju u kojoj postoji jasno stanje indiferentne politike naspram radnika i njihov pokušaj da se nešto promeni pa makar i na ovaj način", ističe Mihailović.

On kaže da se već duže vreme priča o političkom predstavljanju radničke klase i mogućnostima da to sindikati bilo direktno ili indirektno učine dodajući da su takve najave uglavnom stizale upravo od Samostalnog sindikata .

"Međutim pitanje je koliki su dometi jedne takve ideje i koliko bi takva politička stranka ili sindikat direktno na izborima mogli da doprinesu promeni položaja radnika. Čisto sumnjam u takvu mogućnost, prvenstveno zbog toga što ta stranka ne bi mogla da računa na neki veći izborni rezultat a bez značajnijeg udela u zakonodavnoj vlasti nema ni promene položaja radnika. Inače, u našim istraživanjima nekoliko puta smo testirali odnos radnika prema jednoj takvoj mogućnosti i uopšte prema politizaciji sindikata. Dominira negativno viđenje takve ideje iako nije zanemarljiv ni broj onih radnika koji bi podržali tu mogućnost", objašnjava Mihailović.