Koridor 11 ipak izbegava klizište

To znači da put ne bi išao preko klizišta Duboko.

Idejni projekat nove trase za problematičnu deonicu Beograd – Obrenovac pre nekoliko dana je, kako piše Politika, dobio zeleno svetlo Državne revizorske komisije.

Ostalo je da se ovo rešenje uporedi sa varijantom autoputa uz desnu obalu Save preko Bariča i Umke, koja je pre nekoliko godina urađena po nalogu tadašnjeg ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića. Kada analiza bude gotova izbor trase pašće na investitora, odnosno preduzeće Koridori Srbije. Sudeći po onome što je Mihajlo Mišić, direktor ovog preduzeća prošle nedelje rekao, može se pretpostaviti ishod. On smatra da autoput treba trasirati levom obalom Save.

"Klizište treba izbeći svaki put kada je moguće, pogotovo kada je reč o dramatičnom klizištu koje ima oblik tektonskog poremećaja. U prostornom planu Srbije postoje dve ravnopravne varijante autoputa. Republička revizorska komisija će reći koja je najpovoljnija", rekao je Mišić.

Zašto su Velimira Ilića saradnici ubedili da se radi samo jedna varijanta i to preko klizišta, iako su se koncesionari i finansijeri autoputa Horgoš – Požega protivili, nikada nije javno izrečeno. Spekulisalo se da kamenolomski lobi navodno navija za trasu preko desne obale Save budući da u nasip koji treba da zaustavi klizište treba ugraditi oko dva do pet miliona tona kamena, što bi kamenolomima u zemlji obezbedilo unosan posao za nekoliko godina. Pitanje je da li Srbija ima toliko kamena.

Mišić ne misli da je kamenolomski lobi to izdejstvovao. "Izgradnja autoputeva je ogroman posao i trenutno jedini gde se vrte neke pare u ovoj zemlji. Čim povučete neki potez odmah se pojavi neko ko kaže da neko lobira", kaže Mišić.

Ipak, sama činjenica da je Nacionalni savet za infrastrukturu predložio da se ispita i druga varijanta ukazuje da je bilo nekih propusta. Sa ekonomskog aspekta obe varijante su približne vrednosti. Autoput preko desne obale košta oko 140 miliona evra, a preko leve je za dva miliona evra jeftiniji.

Prvo pravilo - zaobići klizište

Dragoljub Jarić, šef projektnog tima CIP-a, koji je analizirao obe i uradio novu varijantu uz levu obalu reke, kaže da ona jeste za tri kilometra duža i iznosi 17,2 kilometra, ali ima i niz prednosti.

Povezuje se direktno sa obilaznicom oko Beograda i ostvaruje direktnu vezu sa aerodromom. Potom ima izlaze ka ulicama Jurija Gagarina i Vojvođanskoj u Novom Beogradu. A sav teretni saobraćaj koji dolazi iz pravca Južnog Jadrana preko saobraćajnice T6 i novog mosta Zemun – Borča preusmerava ka Pančevu i Banatu.

Prema Jarićevim rečima na njoj nema objekata za rušenje, dok bi izgradnja autoputa desnom obalom Save iziskivala rušenje velikog broja kuća.

"Prvo pravilo pri projektovanju je da se zaobiđe klizište. I to treba učiniti. Drugo, autoputevi se ne grade kroz naseljena mesta, jer su veliki zagađivači", navodi naš sagovornik.

Duboku kliznu površinu od oko 19 metara, teško je fundirati, što daleko poskupljuje radove pri građenju i kasnijem održavanju. Da bi zaustavili klizište, projektanti Instituta za puteve predvideli su postavljanje kamenog nasipa posred rečnog korita.

"Problem je kako nabaviti predviđenu količinu kamena i šta ako ne bude mogao da se doveze rekom. Jer kamenolom Jelenska stena u Nacionalnom parku Đerdap godišnje proizvodi 82.000 tona kamena. Ostatak kamena bi trebalo obezbediti iz drugih kamenoloma i prevesti ga kopnenim putem, što poskupljuje transport", objašnjava Jarić.