Šećerana Zrenjanin ponovo će raditi

Generalni direktor novosadske „Viktorija grupe„ Nikola Vujačić kaže da će fabrika biti izvozno orijentisana i da će predstavljati značajnu investiciju i za Zrenjananin i za Vojvodinu i za Srbiju.

“Nova fabrika neće prerađivati šećernu repu već kukuruz i proizvodiće nativni skrob i izo-šećer. Mi smo praktično kupili samo gole zidove te da bi nova proizvodnja krenula uložićemo 50 miliona evra”, rekao je Vujačić.

On napominje da će prema planu oko 150 Zrenjaninacanakon kompletne obnove proizvodnje i postrojenja ovde dobiti posao.

Inače, Viktorija grupa kupila je fabriku šećera „Zrenjanin„ iz stečaja, a imovina šećerane procenjena je na 1,4 milijarde dinara, a neizmirene obaveze su veće od 2,1 milijarde dinara.

Država, koja je vlasnik 60,54 odsto kapitala zrenjaninske šećerane, uvela je privremene mere u tu fabriku 2004. godine, a proizvodnje je obustavljena 2006. godine. Stečaj je uveden 2009. godine, a od tada je Agencija dva puta neuspešno prodavala šećeranu na tenderu.

Radnici za propast najstarije srpske šećerane krive državu jer je, kako navode, bila „pasivna i nije marila za svoju imovinu i opstanak fabrike„, a u nekoliko navrata su organizovali proteste.

Nakon što je Miodrag Kostić kupio tri fabrike - Vrabas, Kovačicu i Bač, grčki „Helenik šuger„ Žabalj i Crvenku , a italijanski SFIR Sentu i Novu Crnju, za zrenjaninsku šećeranu realno nije bilo mesta. Nije bilo mesta ni za Bač i Novu Crnju s obzirom da su ih nove gazde u međuvremenu zatvorile .

Deo imovine zrenjaninske šećerane je do sada prodat za namirenje dugova, a krađe metala, bakra i električnih instalacija bile su učestale. Zbog neplaćenih računa struja je odavno isključena. Većina radnika namirena je početkom 2009. godine, na osnovu socijalnog programa koji je država ponudila.

S druge strane, ekspanzija „Viktorije„ uz po mnogima politički vetar u leđa, kreće s kupovinom bečejskog „Sojaproteina„, što je tada izazvalo niz kontraverzi i pitanja, a osnovno je bilo kako jedna tada tako mala kompanija ima para da kupi veliku firmu kakva je „Sojaprotein„. U međuvremenu je „Viktorija„ krenula da kupuje i poljoprivredna gazdinstva i stigla je do dva imanja od kojih je poznatiji kikindska „Kinđa„. Međutim, od njiva su brzo digli ruke te su imanja prodali i usredsredili se na prerađivačku industriju, lučku delatnost u Bačkoj Palanci, veterinu, trgovinu žitom...

S godinama „Viktorija„ postaje velika firma, a ozbiljna kompanija tek onda kada obnavlja fabriku ulja u Šidu i kada kreće u otvorenu tržišnu bitku s uljarama Predraga Rankovića Peconija - „Sunce„ u Somboru i „Vital„ u Vrbasu i dva puta pobeđuje. „Viktorija„, naime, dva puta uspeva da obori cene ulja na srpskom tržištu pri tom direktno ulazeću u bitku s Peconijem.

U međuvremenu je i Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD postala vlasnik dela kompanije i u svojim rukama drži 24 posto „Viktorije„. Zbog svega što se dešavalo ovih godina ne treba sumnjati da će šećerana u Zrenjaninu proraditi na kukuruz i da će biti od koristi. „Viktorija„ je komapanija koja uspešno posluje i dobro je da profit ulaže u državi u kojoj ga je i zaradila.