Luk iz Kine, kruške iz Argentine

Tako je za prva četiri meseca uvezeno oko 9.500 tona krompira, 4.300 tona paradajza, gotovo 1.000 tona paprike, više od 18.000 tona jabuka i 800 tona jagoda.

Prema podacima Privredne komore Srbije, uvoz voća i povrća meri se desetinama miliona dolara. Vrednost uvezenog krompira je oko 6,8 miliona dolara, jabuka oko šest miliona dolara, paradajza 3,9 miliona, crnog luka 2,1 milion...

Takođe, vrednost oko 6.300 tona uvezenog kupusa i kelerabe je 3,2 miliona dolara, 2.580 tona krastavaca oko 3,2 miliona dolara, 900 tona paprike 1,4 miliona dolara, a oko 400 tona belog luka skoro milion dolara. Od voća uvezli smo oko 18.500 tona jabuka vrednih šest miliona dolara, malo više od 800 tona jagoda za skoro milion dolara i oko 700 tona krušaka, koje su koštale više od 700.000 dolara. Zanimljivo je i poreklo uvezenog voća i povrća. Tako je Srbija najviše krompira uvezla iz Holandije, paradajza iz Turske, pasulja iz Kirgistana, krastavaca, paprike, kupusa i jabuka iz Makedonije, crnog luka iz Holandije, belog luka iz Kine, jagoda iz Turske, a krušaka i dunja iz Argentine.

U PKS ističu i da je Srbija u isto vreme izvezla više od 2.000 tona svežeg krompira, za oko 750.000 dolara, oko 2.000 tona crnog luka za oko 370.000 dolara, svežih jabuka više od 35.000 tona, vrednih oko 23 miliona dolara, i 800 tona suvih šljiva za skoro dva miliona dolara.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić kaže da će se posledice ovako velikog uvoza poljoprivrednih proizvoda tek osetiti. On ističe da postoji nekoliko razloga za povećan uvoz voća i povrća u Srbiju.

"Ratifikovanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma i jednostranom primenom samo od Srbije došlo je do snižavanja carinskih stopa i na uvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Tako su inostrani prehrambeni proizvodi postali konkurentni na našem tržištu jer se radi o neuporedivo više subvencionisanim proizvodima u zemljama EU nego u Srbiji. Takođe, tradicionalno su zemlje Sredozemlja konkurentni izvoznici ranog povrća i voća zbog klimatskih pogodnosti", navodi Ševarlić.

On dodaje i da su ulaskom u Srbiju strani hipermarketi preuzeli i deo dobavljača koji ih snabdeva u matičnim zemljama.

Ševarlić naglašava da su podaci svakako poražavajući za Srbiju. "Koliko je Srbija u gorem položaju pokazuje to da jedan srpski poljoprivredni proizvođač proizvodi hranu za oko 20 potrošača, a jedan nemački proizvođač za 150 potrošača. To je 7,5 puta veća produktivnost iskazana snabdevanjem potrošača", kaže on.

On kaže da ovo nije samo odraz boljeg rada nemačkih farmera, već velikog subvencionisanja poljoprivrede.