Lidl napokon dolazi u Srbiju

List piše da ovu informaciju nisu mogli da potvrde u nadležnim gradskim institucijama, ali da je rečeno da su predstavnici nemačke kompanije tim poslom dolazili kod njih.

Nezvanično se saznaje da je Lidl "bezecovao" lokaciju na Futoškom putu, te da to nije jedini objekat koji planira da otvori u Novom Sadu.

Podsetimo, Lidl je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra. Krajem prošle godine iz centrale Lidla u Nemačkoj potvrđeno je da kompanija ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, ali da će odluku o dolasku na srpsko tržište doneti kad završi analize. Lidl, inače, posluje u regionu: u Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj... Već nekoliko godina prisutan je u Hrvatskoj i, sve su prilike, biće prvi diskonter koji dolazi u Srbiju.

U našoj zemlji još uvek ne posluje nijedan diskontni lanac, a te su prodavnice prilično jeftinije od konkurencije. Naime, to nisu luksuzni objekti, ulaganja u njih nisu velika, roba nije uredno složena na rafove, već je na paletama, u kutijama... Najčešće su površine od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.

Takozvani hard-diskonti, pa i Lidl, uspevaju da ponude robu po cenama nižim od konkurencije tako što u ponudi uglavnom imaju proizvode trgovačkih marki ili nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama. U ponudi, na primer, imaju samo dve-tri vrste kafe ali, pošto ih nabavljaju u velikim količinama, dobijaju i povoljnije uslove, ondosno niže su cene.

U okruženju, inače, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim Lidla, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je Kaufland, u Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj posluje nemački Aldi...

Sve ovo pokazuje da konkurencija na srpskom tržištu ni izbliza nije kakva bi trebalo da bude, a tu leži i odgovor na pitanje zbog čega je inflacija u Srbiji bila ubedljivo najveća u regionu. Da smo imali više trgovinskih lanaca, i to ovih jeftinijih, ni cene hrane ne bi tako divljale jer bi se svaki trgovac morao zapitati kako će reagovati konkurencija i gde će građani i od koga radije i povoljnije kupovati.