Jeger: Ili Telekom ili zaduživanje

Vašington -- Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju, kaže da će država, ako ne proda Telekom, imati 800 miliona evra koje mora da isfinansira na neki drugi način.

On objašnjava da Srbiji "treba oko dve milijarde evra bruto finansiranja za budžet. To je činjenica, s obzirom na ciljani deficit i amortizacione isplate".

Telekom u tome učestvuje sa oko 800 miliona evra, s obzirom na to da deo novca treba da ide za isplatu OTE-a, kaže Jeger i navodi da bez prodaje treba tih 800 miliona evra nekako isfinansirati.

Jeger navodi da za to postoje razne opcije, ali i naglašava da će biti nemoguće da to prođe bez daljeg zaduživanja, pominjući kao moguće rešenje evroobveznice.

"Da je prodaja Telekoma prošla uspešno, očigledno je da bi to bilo bolje, jer sada morate da javnom dugu dodate oko 800 miliona evra, što je oko 2,5 odsto BDP-a. Prilično smo blizu granice od 45 odsto duga", kaže on.

Na pitanje koliko bi bilo problematično ako bi Srbija premašila tu granicu od 45 odsto, on odgovara da to zavisi od toga zašto je pređeno 45 odsto duga.

"Ako je, hipotetički posmatrano, razlog to što je kurs depresirao, a veliki deo vašeg duga je izražen u evrima, pa vam zbog toga visina duga poraste, to je drugačija situacija u odnosu na recimo mogućnost da fiskalno pravilo prestane da se poštuje. Recimo da, ako je u pitanju neki eksterni šok, koji nije pod kontrolom Vlade, onda Vlada mora to veoma pažljivo da objasni i da objasni kako će dug vratiti ispod 45 odsto, što je postao benčmark", kaže šef misije MMF-a za Srbiju.

Srpske penzije su kao voćna salata

Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju, kaže da "Srbija ima neobičan benčmark po kojem prosečna penzija mora da ispuni određeni ciljani nivo - 60 ili 70 odsto ili koliko god od prosečne plate. To je vrlo neobično, jer prosečna penzija predstavlja prosek starosnih penzija, invalidskih penzija, porodičnih penzija, sve se uprosečuje i to na kraju bude neka vrsta voćne salate".

"Dogovorili smo se da počnemo da razgovaramo o novom aranžmanu, ali o njemu će biti postignut dogovor kada dođemo u Beograd. Vlada hoće aranžman iz predostrožnosti i mi mislimo da je to u redu. U isto vreme, takav program će funkcionisati i kao polisa osiguranja, jer ako bude nekih spoljnih šokova, ovaj aranžman će Vladi pružiti određenu vrstu bafera", kaže Albert Jeger.

"Naš predlog je da se kaže 'hoću sistem u kojem nekom ko 40 godina radi i zarađuje prosečnu platu, obećavam da će po penzionisanju imati primanja koja čine iks deo njegove dotadašnje plate'. To bi trebalo da bude kraj novog sistema", objašnjava on.

Jeger navodi da bi bila potrebna određena tranzicija, od sadašnjeg sistema ka ovom, objektivnijem sistemu i dodaje da postoji pitanje nekih penzionera koji imaju kraći radni staž i to mora da se reši.

"Dogovorili smo se da formiramo radnu grupu koja će se baviti pitanjem indeksacije. Drugo pitanje je to što je starosna granica za odlazak u penziju i dalje relativno niska. Naravno podizanje starosne granice mora da bude praćeno i merama na tržištu rada koje će omogućiti svim ljudima da stvarno nađu poslove. Ne možemo da dignemo granicu, a da nemamo tržište rada koje će tim ljudima pružiti posao", kaže on.

Albert Jeger dodaje i da je neophodno da se postigne dogovor o podeli rizika.

"Ne znamo šta će se događati u Srbiji u narednih 20, 30 godina. Možda ćemo imati velike migracije iz zemlje, koje će imati implikacije po penzioni sistem, ali Srbiji će možda ići i ekstremno dobro, tako da treba da imamo dogovor o tome kako će ovaj rizik biti podeljen između penzionera, radnika koji doprinose penzionom sistemu i poreskih obveznika uopšte", kaže on.