Bajatović: Skuplji gas ili nikakav

Bajatović upozorava da će gas do kraja godine biti skuplji za čak 40 odsto, ukoliko cena nafte nastavi da raste.

Prvi čovek Srbijagasa kaže da bi ta kompanija mogla da zatraži poskupljenje gasa od 15 odsto za domaćinstva i 20 odsto za privredu u roku od dve nedelje.

Zbog procedure, cena gasa bi u tom slučaju mogla da se promeni za mesec dana. Bajatović kaže da je bez poskupljenja scenario za kompaniju vrlo mračan.

“Gas je trebalo još u novembru da poskupi, pa onda od Nove godine, pa na kraju grejne sezone. Mi smo uradili sve da ne bude promene cene do sada. Ipak, odluka nije na Srbijagasu, već na Vladi”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, najavljeno poskupljenje je malo jer cena nafte raste.

“Znamo da je to nepopularno, ali imamo zakonsku obavezu da tražimo. U slučaju da ne bude poskupljenja, ostaje pitanje kojim resursima će Srbijagas to da plati jer sami ne možemo”, navodi Bajatović.

Srbijagas će morati da pruži veoma jake argumente za povećanje cene gasa, jer zasad ne nailazi na razumevanje u Vladi Srbije.

Posle najava da će uskoro zatražiti poskupljenje energenta od 15 do 20 odsto, u ministarstvima energetike i finansija navode da o menjanju cenovnika sada ni ne razmišljaju.

Dug građana i privrede Srbijagasu dostigao je 680 miliona evra, a računi se, u proseku, naplaćuju tek posle 300 dana. Tako bi nova cena gasa samo produbila dugovanja prema najvećem domaćem distributeru.

U Srbijagasu navode da je poskupljenje potrebno, jer cena gasa u dolarima raste, a država na priznaje kursne razlike. Ali, ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić već je izjavio da će biti protiv poskupljenja gasa.

Prema rečima Bajatovića, u državnom budžetu ima 210 miliona evra državnih garancija za pokrivanje tekuće likvidnosti.

“Gas se uvozi, jer nije domaći proizvod, i mora da se plati u roku od 30 dana. A, naš veliki problem je slaba i zakasnela naplata od potrošača”, kaže Bajatović.

Zbog kašnjenja sa naplatom, nastali su gubici od 170 miliona evra na osnovu nepriznatih kursnih razlika tokom poslednje dve godine. Zbog krize i nelikvidnosti, zadužili smo se kod Banke inteza i Evropske banke za obnovu i razvoj oko 220 miliona evra, što nas je po kamatama koštalo oko 50 miliona evra. To su, ipak, specifičnosti u poslovanju preduzeća, kaže direktor Srbijagasa.

U poslednjih nekoliko godina, Srbijagas je preuzeo Srpsku fabriku stakla, Azotaru Pančevo, Metanolsko-sirćetni kombinat i Agroživ na ime dugovanja. Ali, dok su ova preduzeća sačuvana od propadanja, stiče se utisak da ovo dodatno opterećuje poslovanje Srbijagas, a samim tim i - potrošače.

Ali, domaći distributer gasa navodi da zbog tarifnog sistema, koji je uveden 2008. godine, troškovi održavanja likvidnosti ne prenose se na formiranje cene gasa za krajnje korisnike.