Od Južnog toka Srbiji milijarde USD

Prve količine gasa će tim magistralnim gasovodom poteći do decembra 2015. godine, a 2013. godine će početi njegova izgradnja gasovoda, saopštili su danas rukovodioci Gasproma i preduzeća Južni tok na prezentaciji tog projekta u Beogradu.

Izgradnja deonice gasovoda "Južni tok" na teritoriji Srbije privući će do 1,5 milijardi evra direktnih investicija, saopštio je ruski koncern Gasprom koji navodi i da će za 25 godina eksploatacije gasovod Srbiji doneti četiri milijarde evra prihoda od transporta gasa. Generalni direktor preduzeća Južni tok Marsel Kramer rekao je da će opšta studija izvodljivosti za Južni tok biti završena do avgusta i da će se tada znati tačna trasa tog magistralnog gasovoda.

Do 2012. godine biće završene sve projektne radnje, rekao je Kramer i najavio da će se izgradnja tog gasovoda odvijati paralelno u svim zemljama kroz koje Južni tog prolazi. Srbija će, prema njegovim rečima u decembru 2015. godine dobijati 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. će se te količine povećavati.

On je podsetio da je Srbija prva izgradila studiju izvodljivosti za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju i da je već formirano zajedničko preduzeće za Južni tok.

Gasovod će u Srbiju ulaziti kod Zaječara, a postoje dve varijante za njegov izlazak u Mađarsku, što će zavisiti od konačne trase gasovoda.

Kramer je kazao da postoje dve velike prepreke na trasi gasovoda kroz Srbiju, a to su reke Dunav i Tisa, dodajući da je pri odredjivanju trase vodjeno računa o lokalnim specifičnostima zemalja kroz koje prolazi gasovod.

Govoreći o problemima koji su se tiču dogovora sa Turskom za trasu gasovoda Južni tok, generalni direktor Južnog toka je rekao da Turska ne odbija prolazak gasovoda kroz njene teritorijalne vode Crnog mora, istakavši da je ta zemlja samo zatražila dodatne dokumente koje će rukovodstvo Južnog toka i dostaviti.

Prema njegovim rečima sa Turskom postoji preliminarni dogovor i ta zemlja će dozvoliti rad, ali postoje neke zakonske inicijative vezane za izdavanje dozvola, što će biti rešeno.

On je ocenio da gasovod Južni tok i Nabuko nisu konkurentski projekti istakavši da, ukoliko taj projekat u potpunosti bude uspeo da se razvije, svakako treba da bude realizovan.

Kramer je isključio mogućnost spajanja Nabuka i Južnog toka, jer bi, kako je rekao, moralo da se usaglasi puno strana - učesnica u ta dva projekta.

Direktor Sektora za upravljanje projektima u Gaspromu Leonid Ćugunov ponovio je da će gasovod biti pušten u rad do kraja 2015. godine, a da će do 2019. godne biti povećavane količine gasa do 60 milijardi kubika što će zavisiti od potražnje.

On je istakao značaj prolaska tog gasovoda kroz Srbiju s obzirom da naša zemlja može postati regionalno čvorište na trasi Južnog toka.

Hronologija

Planove za gasovod Južni tok zvanično su objavljeni 23. jula 2007. godine, kada su direktori italijanske kompanije Eni Paolo Scaroni i potpredsednik Gasproma Aleksandar Medvedev potpisali u Rimu memorandum o izgradnji Južnog toka. Ruski Gasprom i Eni su novembra 2007. godine u Moskvi potpisali sporazum o studiji izvodljivosti, odnosno sporazum o osnivanju zajedničke kompanije. Sporazum o saradnji Srbije i Rusije kojim je definisana izgradnja dela gasovoda Južni tok kroz Srbiju potpisali su 24. decembra 2008. u Moskvi predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajtović.

Osim tog dokumenta, u sklopu srpsko-ruskog energetskog aranžmana, prodato je i 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra ruskom Gaspromnjeftu, a potpisan je i dokument o izgradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.

Ugovor o osnivanju zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju potpisan je 17. novembra 2009. godine i to je bilo prvo preduzeće koje je Gasprom osnovao sa nekom od zemalja učesnica projekta Južni tok.

Kao konkurentski gasovod Južnom toku često se pominje Nabuko, magistralni cevovod za transport prirodnog gasa iz kaspijskog regiona u Evropu, uz zaobilaženje Rusije. Realizaciju tog projekta zagovara Evropska unija, uz snažnu podršku SAD.

Vrednost tog gasovoda procenjena je na 7,9 milijardi evra, a njegov kapacitet na oko 32 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Bajatović: Južni tok za bolji imidž

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da gasovod Južni tok mora i da će sigurno biti izgrađen jer postoje svi razlozi za to. On je kazao da je Južni tok apsolutni i dugoročni interes Evropske unije i Rusije i da će biti građen ruskim i evropskim novcem.

Bajatović je naglasio da je Južni tok značajan i za ekonomsku i za političku perspektivu svih zemalja kroz koje prolazi taj gasovod.

On je kazao da je Južni tok "dobra stvar za imidž Srbije koja će posle dve decenije ponovo biti u velikim međunarodnim infrastrukturnim projektima" i da će taj projekat doprineti povećanju energetske bezbednosti.

Bajatović je dodao da izgradnja Južnog toka nije preraspodela postojećih količina, već je to izvor nove količine gasa.

Analitičar: Južni tok u ćorsokaku

Ruski analitičar za investicije u oblasti gasa i nafte Mihail Krutihin smatra da je projekat izgradnje gasovoda Južni tok "upao u ćorsokak" zbog niza problema koju su se pojavili. Krutihin je kazao da premijer Rusije Vladimir Putin pokušava da u Evropi nađe podršku za Južni tok, ali da Rusija trpi poraze u oba projekta gasovoda.

"Svi međuvladini sporazmi koji su do sada potpisani o izgradnji Južnog toka su prazne reči. Može se potpisati cela biblioteka međuvladinih i međukorporacijskih sporazuma, ali projekt neće biti prihvaćen sve dok ne bude doneto investiciono rešenje", ocenio je on.

Komentarišući najave ruskih zvaničnika da bi na obali Crnog mora mogao biti izgrađen pogon za preradu tečnog gasa, kao alternative ili dopuna Južnom toku, on je rekao da je ta ideja "čisti blef sa strane Rusije".

"Reč je o čistoj trgovini između Rusije i Turske. Situacija je ušla u ćorsokak. Bez Turske se ne može izgraditi gasovod po dnu Crnog mora, jer Ukrajina neće dati svoj prostor. Turska može da dozvoli gradnju jer joj je to isplativo, ali trguje tražeći što nižu cenu za ruski gas", ocenio je Krutihin.

On je kazao i da ideja o izgradnja pogona za tečni gas nije dobra jer nema prijemnih terminala koji će gas retransformisati, veliki tanker ne mogu da prođu kroz Bosforki moreuz, a tranzit gasa od Jamala, na severu Rusije udaljen je 3.200 kilometara.

"Ta ideja je potpuno nerentabilna i predstavlja blef ne bi li se ubedila Turska", ocenio je on.

Nakon razgovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i premijera Turske Redžepa Erdogana 16. marta u Moskvi, saopšteno je da nije postignut dogovor o izgradnji Južnog toka po dnu Crnog mora na ekonomskoj turskoj teritoriji i da Moskva ne razume razloge Ankare.

Krutihin je rekao da prepreke za izgradnju Južnog toka postoje i na kopnu. Naveo je da je Gaspromu važno da ima kontrolu nad svima delovima gasovoda, bilo kroz zajednička preduzeća ili na drugi način.

Prema njegovim rečima, Gasprom neće moći da ostvari te svoje namere, ukoliko EU bude realizovala Treći energetski paket.

"Taj dokument oštro deli proizvođače sirovina od distrubutera, odnosno zabranjuje isporučiocima da budu vlasnici transportne infrastrukture", dodao je Krutihin.

Kako je kazao, Rumunija je već saopštila da u skladu sa tim dokumentom, Gasprom ne može da kontroliše gasovod na njenoj teritoriji, već samo nacionalna korporacija, pod kontrolom EU.

Ruski analitičar je podsetio da je Bugarska 2008. godine najavila da će dati ekskluzivno pravo Rusiji da koristi njen gasovod, ali da je zbog toga već kritikovana iz zemalja EU.

"Vladimir Putin se ponaša nervozno i posetama u Evropi pokušava da dobije podršku za projekat. U februaru u Briselu, kada je pokušao da rukovodstvu EU nametne svoju energetsku politiku, doživeo je neuspeh", kazao je Krutihin.

Komentarišući najave da nemački Vinteršal (Wintershall) namerava da uđe u projekat Južni tok, pored Gasproma i italijanskog Enija, on je kazao da Gasprom ima "dobre političke pozicije" u toj kompaniji, ali da njen ulazak "neće uticati na podršku EU".

"Sve govori protiv tog projekta", rekao je on.

Krutihin je ocenio i da ako Srbije bude poštovala Treći energetski paket EU biće potrebno da skladište gasa Banatski dvor i gasovod Južni tok kroz Srbiju imaju nezavisne operatere, odnosno da snabdevač gasom ne bude vlasnik tih objekata.