Prošireno dejstvo praznih obećanja

Iako je Vlada Srbije na početku mandata 2008. godine pokazala razumevanje za probleme radnika u Srbije i potrebu da im kroz najvažniji akt za zaposlene poveća mesečna primanja i pristala ne samo na potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora već i na njegovo prošireno dejstvo, ekonomska kriza je stopirala njegovu primenu početkom 2009. godine.

Kako su od početka ove godine odmrznute i plate i penzije, koje su takođe bile zamrznute zbog ekonomske krize, po istom principu je trebalo da se odmrzne i Opšti kolektivni ugovor ali to niko, pa ni sindikati koji su to morali tražiti i pritiskati državu, zapravo nije ni tražio. Da je Opšti kolektivni ugovor, čije prošireno dejstvo je potpisao aktuelni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, odmrznut početkom godine značilo bi to da sve gazde imaju obavezu da radnicima pored plata za redovan rad svakog meseca isplaćuju i 15 odsto prosečne zarade na ime toplog obroka i 75 istog proseka na ime regresa.

Taj regres gazde su mogle da podele na sve mesece u godini ili da ga isplate kada radnik ide na godišnji odmor. Dakle, radnici primenom Opšteg kolektivnog ugovora dobili veća primanja.

Međutim, kao da su svi zaboravili da je OKU zamrznut do izlaska iz krize po istom principu po kojem su zamznute plate u javnom sektoru i penzije. Logično bi, stoga bilo, da je po istom principu i odrznut pa da je nakon što su zaposleni u javnom sektoru i penzioneri u januaru dobili povećanje od dva odsto i radnici u privatnom sektoru kroz topli obrok i regres osetili poboljšanje.

Kako je dejstvo proširenog Opšteg kolektivnog ugovora još prilikom potpisivanja oročeno na maj 2011. godine, a da se onda nije znalo da će biti krize i da će on odmah nakon stupanja na snagu biti “zamrznut” za dva meseca će se sva prava koja su radnici po prvi put dobila njima ugasiti a da zapravo nikada nisu ni zaživela.

Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić Bukumirić priznaje da je OKU na snazi i da se odluka o njegovoj primeni odnosi na sve poslodavce u Srbiji kao i da on ističe u maju ove godine ali procenjuje da će se problemi kolektivnog pregovaranja, a to drugim rečima znači konkretnih dogovora zaposlenih i gazda, rešavati kroz granske ugovore.

Kao nagoveštaj toga navodi se da je u poslednjih mesec dana došlo do potpisivanja granskih kolektivnih ugovora za delatnosti poljoprivrede, prehramene industrije i vodoprivrede Srbije a donet je i Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala.

„Kolektivno pregovaranje je u značajnoj meri razvijeno u oblasti javnih službi, državnih organa i javnih preduzeća“, kaže Radmila Katić Bukumirić.

Dakle, da bi kada već nema i neće biti Opšteg kolektivnog akta kao zajedničkog nacionalnog dokumenta za sve zaposlene, onda država mora kroz izmenu Zakona o radu naterati strogim pravilima svakog poslodavaca na kolektivno pregovaranje a granski kolektivni ugovor propisati kao obavezu a ne mogućnost.