Za potrošačku korpu 52.000 dinara

Posle tog prvog udara, koji je pravdan lošom godinom za poljoprivredu i rastom evra, i cene ostalih životnih namirnica počele su polako da skaču, tako da su se potrošači svakodnevno suočavali sa sve skupljom korpom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u januaru 2011. godine bile više za sedam odsto u odnosu na avgust 2010, dok je hrana poskupela za 10,8 odsto. Većina potrošača tvrdi da za hranu izdvaja čak trećinu novca više nego pre pola godine, i kad se tome dodaju i druge obaveze koje su takođe poskupele, onda ne čudi što se iz sve tanjeg kućnog budžeta sve teže podmiruju i najosnovnije potrebe. U udruženjima potrošača ukazuju na to da je posebno u prethodna dva meseca došlo do naglog skoka cena, a jedan od sigurnih pokazatelja je i potrošačka korpa (za četvoročlanu porodicu) koja je sredinom leta mogla da se „pokrije“ sa oko 30.000, a sada je za podmirivanje potreba tročlane porodice (nova metodologija obračuna) neophodno 52.000 dinara.

Troškovi života viši su za oko 60 odsto, a dodatni problem predstavlja to što su cene osnovnih namirnica gotovo udvostručene. I mada se svi pozivaju na krizu i devizni kurs, nesporno je da takvoj situaciji znatno doprinosi monopolističko ponašanje proizvođača, a posebno trgovaca.

U udruženjima potrošača ukazuju na činjenicu da su mali marketi „iz komšiluka“ praktično lišeni mogućnosti da robu nabavljaju direktno iz fabrika, već su upućeni na veletrgovine, a to znači da „marža na maržu“ poskupljuje namirnice.

Rast cena, kako to obično biva, nisu pratile zarade jer je prosečna neto plata porasla sa avgustovskih 33.955 na samo 34.009 dinara u januaru ove godine, a istovremeno je dodatno pala i inače niska stopa zaposlenosti.

U tom periodu, osim za hranu za koju se i inače izdvaja oko polovina kućnog budžeta, trebalo je podmiriti i sve veće iznose na računima za grejanje i ostale komunalne usluge koje su na režimu kontrolisanih cena.

Kako prosečna tročlana porodica u kojoj radi samo jedan član uspeva da izmiri obaveze i da se prehrani, to nije više pitanje za statističare nego pre za mađioničare.

Inflacija izmiče kontroli

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da je problem što su cene hrane i komunalnih usluga, koje sa najvećim ponderom učestvuju u potrošnji građana sa ispotprosečnim prihodima, značajno porasle, pa je standard tih socijalnih grupa dodatno pogoršan.

On kaže da će "novi udarac zadati najavljeno poskupljenje struje i hleba. S druge strane to je izostalo iz fokusa ekonomske politike, jer je Vlada u nastojanju da 'ispegla' budžetski deficit, 'zažmurila' pred tim okidačem inflacije".

"Problem je i to što projekcija ekonomskih kretanja ne uliva nadu jer je procena na osnovu podataka iz prva dva ovogodišnja meseca, da će inflacija na kraju prvog kvartala dostići godišnju ciljanu stopu od pet odsto, a da će već krajem maja premašiti gornju granicu od šest odsto", upozorava Nikolić.