Srbija najviše izgubila krahom SFRJ

Bar tri fabrike automobila koje su devedesetih došle u Slovačku danas bi bile po Šumadiji.

U investiciju Fijata ne bismo gledali kao ozebli u sunce, a umesto 320 evra, u Srbiji bi se u proseku zarađivalo bar 700 evra, koliko je danas prosečna plata u Hrvatskoj.

INA i NIS su mogli da kupe mađarski Mol na primer, a Krka, Pliva i Galenika da drže dobar deo tržišta lekova u Istočnoj Evropi. Gorenje bi preuzelo nišku elektronsku industriju, uz put još i RIZ i “Rudi Čajavec”. Jugoslovenski tenkovi bi i dalje bili konkurentni na svetskoj pijaci, a odustajanje od planirane proizvodnje lovca mlaznjaka verovatno bi bilo nadomešteno proizvodnjom manjih civilnih aviona u pančevačkoj Utvi. Jugoslavija bi bila sportska i turistička sila koju bi, kao članicu EU, sa respektom slušali u Briselu. Moglo je za dve decenije i ovako, a ispalo je sve drugačije i uglavnom lošije za sve bivše republike i njihove građane.

Za 20 godina, koliko je prošlo od destabilizacije i raspada SFRJ, Srbija je izgubila najveći deo onoga čime se dičila osamdesetih godina. Tako je dovela u pitanje ne samo opstanak hiljade porodica već je izvukla i najdeblji kraj od svih republika.

Nema ekonomiste koji neće reći da je među članicama bivše Jugoslavije danas najveći gubitnik upravo naša zemlja, zajedno sa BiH, a da su najbolje prošle Slovenija i Hrvatska.

"Sigurno bismo bili u Evropi", počinje prilično nostalgično priču ekonomista Zoran Popov kome je vrlo dobro poznata srpska ekonomija iz osamdesetih godina.

"Kao bivša republika danas bismo imali sve, prvo životni standard na visokom nivou jer je Jugoslavija bila razvijena poput Grčke, Španije i Portugalije. Od Mađarske do Crne Gore bismo sigurno išli auto-putem i nesporno bi imali sve koridore. Fabrike bi radile, a visoka nezaposlenost bi bila misaona imenica", priča Popov.

Veruje se da bi Srbija prvo sačuvala jaku proizvodnju. Danas je industrija na nivou od 37 odsto one iz 1986. godine. I bruto društveni proizvod je na trećini BDP od pre 30 godina.

Srbija je u zapadnoj Evropi bila naveliko poznata po tekstilnoj industriji, izvozili smo i obuću, imali jaku prehrambenu industriju, a ozbiljan rejting je nosila i kragujevačka Zastava. Danas nemamo ni Centrotekstil, ni Kluz, propali su i Beko, EI Niš, industrija satova Insa, tekstilna industrija Zemun (TIZ)...

"Od solidne industrije obuće ostao je samo Boreli. Sećam se fabrike auto-ventila u Sremskoj Mitrovici za koju su britanski stručnjaci tvrdili da je u rangu najboljih u Evropi. I bila je, sve dok nije privatizovana, a kasnije i ugašena. Ispustili smo i auto-fabrike. Danas Slovačka ima Hjundai, Kiju, Sitroen, Pežo, a devedesetih godina nije imala ništa od toga. Sve je to moglo biti u Srbiji", kaže Popov.

Procenjuje da je BDP danas mogao da bude dvostruko veći. Ovako ćemo, tvrdi Popov, nivo iz osamdesetih dostići 2025. godine.

Dug Srbije veći od duga SFRJ

Od početka tranzicije, nakon političkih promena, sve bivše socijalističke zemlje su imale pad BDP-a, neke od njih i ozbiljnijih razmera. Prva je nivo iz 1989. godine dostigla Poljska (1995), pa Slovenija (1998) i Mađarska (2000). Ostale su to uspele posle više od dekade. Jedine koje nisu ni do danas dostigle nivo iz 1989. su dve najviše opterećene politikom – Srbija i Ukrajina.

Prvih 10 godina 21. veka predstavljaju, dakle, dekadu stagnacije uprkos milijardama direktnih inostranih investicija, fondovima pomoći, donacijama i zaduživanju. Srbija je 1990-ih napravila nekoliko istorijski jedinstvenih ekonomskih poteza kojima je praktično uništila sopstvenu ekonomiju.

Najveća hiperinflacija u svetskoj istoriji, finansiranje više ratova, prestanak ulaganja u održavanje postojećih kapaciteta, uništavanje nasleđenih institucija, rast javne potrošnje... Ukupan spoljni dug Srbije danas je 23 milijarde evra, dok je spoljni dug SFRJ iznosio 25 milijardi dolara.

Danas bi u proseku zarađivali bar kao građani Hrvatske, ocenjuju ekonomisti. I penzioneri bi u proseku svakog meseca dobijali 320 umesto 210 evra. Kad bi se novčanici bivših jugoslovenskih državljana merili po debljini, najbolje su prošli Slovenci koji su u 2011. ušli sa primanjima od 1.000 evra mesečno. U Hrvatskoj zarađuju 300 evra manje, slede Crna Gora, BiH, Srbija i Makedonija.

Slovenija je najbolje prošla

Ljubomir Madžar se bavi ekonomijom 45 godina, magistrirao je u Americi i pamti Sloveniju kao zemlju koja je uvek bila naprednija od ostalih jugoslovenskih republika.

Prosečne plate i penzije u evrima

Zemlja	Plate	Penzije
Slovenija	1.040	604
Hrvatska	735	326
Crna Gora	505	255
BiH	399	168
Srbija	326	210
Makedonija	321	244

"Slovenija je najbolje prošla. Na drugom mestu je Hrvatska, koju je spasao turizam. Srbija je veći gubitnik od Crne Gore, ali u nivou BiH koja se brzo oporavlja. Makedonija ima unutrašnje političke probleme i njena budućnost je neizvesna", kaže Madžar.

On dodaje i da je Slovenija pre 30 godina imala duplo veći dohodak po stanovniku od Srbije. Uvek je bila efikasnija jer nije imala političke probleme. Srbija je istovremeno politički rasparčana na mnogo stranaka, a definicija je da sa političkim trvenjem obavezno trpi ekonomija.

Po dva vrlo važna makroekonomska aspekta, stanje infrastrukture i efikasnosti pravnog sistema, bivše jugoslovenske zemlje se dosta razlikuju. Poznat je problem loše infrastrukture u Srbiji. Ona je jedna od retkih tranzicijskih zemalja koja nije ulagala ni u novu niti u održavanje postojeće infrastrukture, pa je zajedno s Ukrajinom na začelju tranzicijskih zemalja po razvijenosti infrastrukture.

Začuđuje da Srbija već dvadeset godina nema realizovanih ozbiljnijih infrastrukturnih investicija. Koridor 10 i danas je samo priča u nastavcima. Hrvatska je istovremeno puteve na nivou onih u Austriji izgradila posle rata 1995. godine.

Rascepkano tržište

Statistika govori i da se teško borimo sa problemom funkcionisanja pravne države. Na skali od 1 do 7 samo Slovenija ima ocenu 4. Srbija ima ocenu 3, Hrvatska 3, a loš pravni sistem značajno pogoršava potencijale društvenog i ekonomskog razvoja. To što su na stepeniku više, čini se međutim, nije dovoljno da ne budu nostalgični i ekonomisti u okruženju. Stavovi sagovornika iz Slovenije i Hrvatske takvi su da se može zaključiti da bi stvaranje “ekonomske SFRJ” bilo više potreba nego nostalgija.

Sandra Švaljek, direktorka Ekonomskog instituta u Zagrebu, kaže da bi Hrvatska nesumnjivo imala snažniju proizvodnju da je ostala u bivšoj Jugoslaviji.

"Razlog je jednostavan - tržište od 22 miliona stanovnika, koliko je imala Jugoslavija, značajno je veće od tržišta Hrvatske, koja ima 4,5 miliona građana. Jeste da se Agrokor probio na tržište bivše Jugoslavije, ali je preduzetnicima po pravilu mnogo teže kada osvajaju zemlju po zemlju. Da nas sad neko nekim čudom spoji, pitanje je kako bi sistem funkcionisao i da li bi politika stvorila dobar okvir za razvoj privrede", pita se Švaljekova.

Podsetimo i da je Srbija u 10 meseci prošle godine 32 odsto ukupnog izvoza realizovala upravo u bivšim republikama SFRJ i da sa svima osim sa Hrvatskom i Slovenijom ima suficit. Dakle, u pet bivših republika Srbija je izvezla više nego ukupno u Nemačku, Italiju, Rusiju, Kinu, obe Amerike, Afriku, Aziju...

I EU se ujedinila zbog ekonomskih razloga

Za većom zajednicom žali i Bole Velimir, ekonomski analitičar iz Slovenije, čiji građani imaju najmanje razloga za nostalgijom.

"Danas je stopa nezaposlenosti u Sloveniji 6,8 odsto, u Srbiji je 20, Makedoniji 30. Naša prosečna plata je tri puta veća nego u nekim drugim republikama, a cene su otprilike iste. Ipak, uticaj Jugoslavije u EU bio bi na nivou uticaja Poljske. Veća zemlja ima i veću moć, lakše se postiže politički konsenzus, jača je pregovaračka pozicija", kaže Velimir.

Veća zajednica je atraktivnija i investitorima. I EU se ujedinila zbog ekonomskih razloga.

"U tom slučaju, mnoge delatnosti bi mnogo bolje prošle, prvenstveno prehrambena, hemijska i farmaceutska industrija u kojima Hrvatska ima komparativne prednosti", kaže Švaljek.