Pšenicu "drže" Delta i MK komerc

U iščekivanju mera novog ministra poljoprivrede Dušana Petrovića, kako bi se sprečile nestašice osnovnih životnih namirnica, stručnjaci su saglasni u oceni da nekog spektakularnog rešenja u ovom momentu nema.

Jedna od mogućnosti, o kojoj će po svemu sudeći biti reči, jeste unapređenje rada robnih rezervi, koje bi otkupljivale proizvode kada je cena niska, a prodavala ih po nižim cenama kada ta roba značajno poskupi. Dok on ne zaživi, dragocen bi bio dogovor sa kompanijama u čijim se skladištima nalaze najveće količine pšenice, ulja ili šećera.

Da li će i pod kojim uslovima veletrgovci, među kojima su najveći Delta holding, MK komerc i Viktorija grupa, prihvatiti da domaćem tržištu isporuče dovoljne količine deficitarne robe i da se odreknu profita koji bi ostvarili izvozom zaliha, već je pitanje pregovaračke veštine novog ministra.

Ipak, od njega se očekuje i da demonopolizuje tržište i napravi sprovodiv mehanizam zaštite u kome ono, bar od naredne sezone, neće zavisiti od dva do tri veletrgovca.

“Sadašnje nestašice pojedinih roba proizvod su sistemskih propusta koje je nemoguće brzo ispraviti. Ali, moguće je sačiniti mehanizam kojim bi buduće nestašice bile sprečene, a ključnu ulogu u tome trebalo bi da ima Direkcija za robne rezerve, pod uslovom da postane mnogo aktivnija na tržištu nego što je do sada bila”, kaže Žarko Galetin, direktor Novosadske produktne berze.

Prema njegovim rečima, Direkcija za robne rezerve bi morala da preuzme inicijativu i da reaguje na prve signale iz trgovina, a ne da čeka pritisak javnosti.

“Takođe, već sada bi na terminskom tržištu trebalo da kupi dvomesečne zalihe pšenice „na zeleno“. Ako bude čekala žetvu, veliki trgovci će poljoprivrednicima opet ponuditi za dinar do dva veću cenu, pa će im „ispred nosa“ otkupiti sav rod i mi ćemo već početkom naredne godine biti primorani da uvezemo žito”, navodi Galetin. On dodaje da se upravo to dogodilo sa prošlogodišnjim prinosom, kada smo imali oko 500 miliona tona tržišnog viška žita, ali je sve to otišlo u izvoz. Sada, u drugoj polovini godine, kada su i rezerve potrošene, najverovatnije je da ćemo morati da uvozimo, što će opet uraditi isti veletrgovci, a jedina mogućnost države je da skine uvozne carine kako bi domaćem tržištu cena bila pristupačnija, tvrdi Galetin. I profesor Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić slaže se da bi nestašice bile smanjene ako bi sistem robnih rezervi bio efikasnije organizovan. To podrazumeva da se biljne kulture kupuju „na zeleno“ dok bi rezerve mesa, umesto dosadašnjih zaliha na ledu, bile držane kao živa stoka kod proizvođača koji bi u svakom momentu morali da raspolažu određenim brojem grla spremnih za preradu u slučaju poremećaja na tržištu.

Ipak, ni to nije garancija stabilnog snabdevanja jer imamo slobodno tržište u kome svako uvozi ili izvozi robu u skladu sa ekonomskim interesom. Postoje mehanizmi da se to ograniči, ali bi u tom slučaju država morala da nadoknadi štetu koju trpe proizvođači zbog nerealizovanih poslova, kaže Ševarlić.

On dodaje i da deo problema potiče od niske kupovne moći stanovništva, koja je tokom krize smanjena za oko 30 odsto, što sprečava da proizvođači na domaćem terenu postignu isplativu cenu.

“Stabilno tržište i prihvatljive cene mogle bi da se postignu ako bi država, koja je poslednje tri godine smanjivala agrarni budžet, bila odgovornija prema poljoprivrednicima. To znači da je potrebno da sve registrovane poljoprivredne proizvođače uključi u sistem subvencija po hektaru ili grlu, a ne da iz godine u godinu smanjuje taj broj, pa je prošle godine samo 9,6 odsto gazdinstava koristilo te beneficije”, objašnjava Ševralić.

Činjenica je da broj registrovanih poljoprivrednih domaćinstava raste jer je 2004. godine bilo svega 38.000, u 2008. broj je dostigao 420.000 dok je prošlogodišnji podatak 451.000. Ipak, iz sistema subvencija isključeni su svi oni koji nisu izmirili obaveze za penziono osiguranje, pa je veliki broj poljoprivrednika odustao od subvencija jer je iznos koji su primali manji od obaveza koje su imali prema PIO fondu, navodi on.